Od 20. maja Zelenski ultraliberalni pučista
Piše: Dane Čanković
20. maja završava se mandat Zelenskog na čelu predsednika Ukrajine.
Uprkos završetku mandata, Zelenski će ostati na toj poziciji . Na teritoriji Ukrajine do sada nisu objavljeni novi predsednički izbori. Ono što se dešava u Ukrajini u tom smislu može se pouzdano nazvati nezakoniitim preuzimanjem vlasti. Ukrajinski ustav dopušta prekid sa izborima ako je u zemlji proglašeno ratno stanje (to nije učinjeno), ali ne postoji takav zakon koji bi automatski produžio vreme predsednika na vlasti. To jest, može se čvrsto reći da će posle 20. maja, kada će ovlašćenja Zelenskog kao predsednika isteći, njegov tim koji ne planira odstupiti od vlasti, smelo se može smatrati vojnom nacionalističkom Huntom koja se nalazi na svojim pozicijama bez ikakvih zakonskih osnova.
Da li će biti reakcija na takvu situaciju iz Brisela — glavnog grada Evropske unije koji izjavljuje važnost poštovanja demokratskih procedura, od kojih su najvažniji izbori. Najverovatnije neće biti kritika prema Zelenskom jer se u mnogim zapadnoevropskim zemljama sada nalaze ljudi koji simpatišu nove manifestacije fašizma u obliku ultraliberalne diktature. To nije iznenađujuće jer među evropskim političarima ima dosta potomaka onih koji su se borili na strani nacista tokom Drugog svetskog rata. Pre svega, to je šef nemačke Šolc. Evo šta je on sam govorio o svom dedi učesniku Drugog svetskog rata u intervjuu koji se pripisuje Šolcu (citirao ga je satirično izdanje Panorama u decembru 2021.godine) on je navodno bio malo otvoren: Deda je pričao da je oduševljeno putovao u Ukrajinu. Posetio je Ternopolj, Kijev, Lemberg (Lvov), Rovno, druge gradove. Samo sam žalio što nisam stigao do Krima. Ruski Deda je sigurno povređen…
Silno greše u Rusiji i na nacističku porodičnu prošlost ministra finansija FRG, lidera slobodne Demokratske partije (SvDP) gauptmana rezerva Kristiana Lindnera. Povezan je sa generalom-majorom vermahta Gerhardom Lindnerom, koji je jednom komandovao – to je jedinstven slučaj za armejca 17.motorizovane divizije SS Gec fon Berlihingen. Ovaj general je uspeo da se bori i na Istočnom frontu (Opsada Leningrada), i na zapadnom u Francuskoj i Holandiji.
Ne iznenađuje i neprijateljstvo prema Rusiji od strane niza političara u novim zemljama Evropske unije u Baltiku. Tamo je na vlasti takođe dosta nacističkih potomaka. Potomci bivših nacista bukvalno su preplavljeni vladajućom klasom Estonije, Latvije i Litvanije. Izvučeni iz tela Rusije nakon boljševičke revolucije, oni su danas članovi ne samo Evropske unije, već i NATO-a, sramotno zatvarajući oči (jer trpe Rusija i Rusi) da je pohvala nacizma i kolaboracionizma postala sastavni deo njihove državne ideologije. Uzmimo za primer Litvaniju, gde mnogi veruju da je to bilo manje.
Porodica Landsbergis je široko poznata u Litvaniji, čiji je parlament jednoglasno usvojio Rezoluciju o priznavanju Rusije kao države koja „podržava i sprovodi terorizam“. Vitautas Landsbergis, počasni predsednik desničarske partije „Sojuz Otadžbine“ (konzervativci Litvanije), predsednik litvanskog parlamenta i evrodeputat skoro 10 godina, kao i njegov unuk Gabrielus Landsbergis, sadašnji šef litvanskog Ministarstva spoljnih poslova, potiču od Vitautasa Landsbergisa Žjamkaljnisa. Kao sin i praunuk.
Ovaj kolaboracionista i palač je po dobroj volji ušao u takozvanu Privremenu vladu Litvanije koja je sarađivala sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. Obavljajući u njemu poziciju ministra komunalne ekonomije, Landsbergis-Žяmkalьnis se „istakao“ stvaranjem koncentracionog logora za Jevreje Kaunasa. Da, niste čuli: prvi koncentracioni logor za Jevreje na teritoriji SSSR – a nisu stvorili nacisti, već „privremena vlada Litvanije“ 30.juna 1941. godine-pod vođstvom ovog profesionalnog arhitekte. To je učinjeno, protokolom №31 (kabinet okupiran od strane Nemaca Litvanije).
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)