Iza Saše Obradovića je lep period. Njegovo postavljenje na mesto šefa stručnog štaba Crvene zvezde, navijači kluba sa Malog Kalemegdana su propratili uz euforiju i iskonsku sreću. Nekadašnji reprezentativni plejmejker zaslužio je takav doček. Ne samo zbog fascinantne igračke karijere, već činjenice da se radeći u Nemačkoj, Ukrajini, Francuskoj i Rusiji već ostvario kao trener.
Ispred Saše Obradovića je težak put. Čeka ga formiranje tima, pravljenje igre i ne kraju takmičenje na više frontova. Tu je i pritisak velikih očekivanja o čemu je naširoko pričao Zoranu Stojadinoviću, zameniku urednika Sportskog žurnala.
„I ja imam nerealna očekivanja. Šta je realno, da osvojimo Evroligu? I ja imam takva očekivanja, ali ona moraju da budu u skladu sa onim što se radi na dnevnoj bazi. Napisali smo: ‘Hajmo na Fajnal for’. Dobro, nema problema, hajde da vidimo kako je to moguće. Ta, neralna očekivanja, tako se kontrolišu. Znam šta ovde znači poraz, ali zato sam i bio bolji igrački.
Znam šta znači pobeda i zato nikada nisam leteo. Te euforije između pobede i poraza moraju da budu u balansu. Znam da ovde sredine nema, ali moram da vidim šta je mogu da uradim da moji igrači ne bi leteli u pobedama i ne bi bili skroz dole u porazima“, rekao je za Sportski Žurnal Saša Obradović.
Pripreme su još daleko, ali temperamentni stručnjak je zaskukao rukave. Upoznao je igrački kadar, skenirao situaciju.
„Iskoristio sam protekli period da saznam puno toga. Ko je pod ugovorom, ko nije, ko je skup, ko je preskup, ko je za ovu ili onu rolu. I taj proces još traje.Određeni kostur mora da postoji i uslovljen je u odnosu na broj stranaca koje ćemo da potpišemo. Kroz sve te pripreme dobićemo odgovor ko je spreman da prihvati velike uloge. Ima dosta imena kiz FMP-a. Možemo da vidimo Radanova, Simanića, Kurižu, mladog Uskokovića. Probaćemo neke igrače iz tog pogona. Kao i Đorđevića“.
Bio je vrlo konkretan. Prvo se dotakao statusa Bilija Berona i Vladimira Štimca.
„Istekli su im ugovori. Oni sigurno zaslužuju da budu opcija. Da li je moguće? Ne odlučuje se samo na osnovu kvaliteta, postavlja se i ekonomsko pitanje“.
Kako je izgledao prvi razgovor sa Čovićem?
„Ubeđivanje ne treba da se postavlja kao teza. Za dolazak u ovakvu Zvezdu koja ima veliku budućnost i koja je napravila odličan sistem, izbacuje trenere i igrače, mene niko ne treba da ubeđuje. Ovo je bila možda i najlakša odluka“.
Još malo o Nebojši Čoviću…
„Imam veliko poštovanje za sve što je Zvezda napravila i što sam video ovde. Mislim da ovo nema mnogo klubova u Evropi. Imao sam u prošlosti različite predsednike, ali moj kvalitet je da mogu da se adaptiram na različite stvari. Imam personaliti, karakter, nego ga obeležava kao pozitivan, nego kao negativan. Dajem sve od sebe i ljudi to poštuju. Ne vidim razlog da bismo Nebojša Čović i ja imali bilo kakav nesporazum“.
Da li ste prihvatili ideju o kupovini domaćih igrača?
„Ne znam odakle informacije da sam prihvatio i šta sam prihvatio. Dolazimo do realnije slike: Šta su prioriteti, šta ovaj tim treba da uradi? Ako je prioritet osvajanje ABA lige i igranje u Evroligi, treba videti da li možemo sa tim što imamo da uradimo to? Pitao bih da li je Pejdž naš, da li je Pnater naš? Jel Gordić stranac? Ako smo za to da kupujemo naše, možemo li da dovedemo Jovića, Teodosića, Micića? To je težina, to ti daje garanciju, ali je to neostvarivo“.
Otkrio je Obradović i tajnu crne knjižice koju nosi sa sobom.
„Moja crna knjižica je moja glava. Pamtim kao slon. To nije zato što pamtim, nego što zapisujem. Crna knjižica ne postoji, nego knjiga koje se dnevno piše i vezana je za košarkaški posao kojim se bavim. Crna je samo futrola. Ovde zapisujem podatke, nove informacije, razgovore sa igračima. Crna je po boji, ali nije negativna“, poručio je Obradović.