Obilježena 22. godišnjica bitke na Košarama, hrabrim junacima počast uz umjetnički program (FOTO/VIDEO)

0

Povodom obeležavanja 22. godišnjice bitke na Košarama večeras je organizovana komemorativna akademija, a ministarka Darija Kisić Tepavčević poručila je da je vreme tišine o hrabrim junacima prošlost i da nas sećanje na 108 stradalih junaka vodi napred uzdignutog čela.

Komemorativnoj akademiji, na kojoj je izveden prigodan kulturno – umetnički program, prisustvovali su i predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, kao i ministri Tomislav Momirović, Marija Obradović, Nebojša Stefanović, ratni komandant, sada pukovnik u penziji, Duško Šljivančanin, komandant ratnog Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, kao i otac nastradalog Predraga Leovca, Milo Leovac.

Kisić Tepavčević je zahvalila svim borcima sa Košara zbog toga što, kako kaže, zbog njih reči junaštvo, čast i otadžbina danas imaju viši smisao.

Klanjamo se vašem podvigu, vašoj hrabrosti, vašoj žrtvi. “Nema nazad, iza je Srbija” – ođekuju i danas reči koje su vas vodile – navela je ministarka.

Podsetila je da je život za otadžbinu dalo 108 hrabrih vojnika i ističe da su iza njih ostali nedosanjani snovi, neostvarene ljubavi, nerođena deca, ponos i bol porodica.

– Hvala vam što ste bili ponosni i kada se o vama ćutalo. U ime istorije i budućnosti Srbije to vreme tišine je bespovratno prošlo. Zato je njih 108 večeras sa nama, u našim mislima, sećanjima, u našim srcima i tako će uvek biti jer samo tako možemo napred uzdignutog čela – naglasila je.

Kako je navela, danas se divimo hrabrosti vojnika i starešina koji su sačuvali našu zemlju, divimo se njihovim majkama i očevima koji su im usadili ljubav kojom se voli naša Srbija.

Dodaje da će Srbija biti kao majka svakom borcu i njihovim porodicama jer je to način da im kažemo hvala.

Navodeći da se danas biju neke druge bitke, i da su pred nama novi izazovi i pritisci, Kisić Tepavčević kaže da se borimo uspešno protiv bolesti koja je pretila da okuje planetu.

Ističe da samo zajedno uz mnogo truda, rada i znanja možemo da pobedimo i kaže da se celo društvo bori da Srbija bude još bolja i jača, da radimo, stvaramo, da nas bude više, da u svakoj kući miriše hleb i da se iz svake kuće čuje dečiji smeh.

Druga je ovo vrsta borbe i druga je vrsta izazova, ali i danas nas vode vaše reči – ‘nema nazad, iza je Srbija’. Svi zajedno nećemo odustati od te borbe, kao što ni vi niste odustali. Te nove borbe značiće da vraćamo dug kojim ste nas zadužili, a to je da čuvamo i jačamo našu Srbiju na ponos svih nas – poručila je Kisić Tepavčević borcima sa Košara.

Jedan od oficira koji se nikada nije štedeo za druge, Predrag Leovac, teško ranjen vratio se 1999. godine na Košare da bi razdužio pušku i nije se smirio dok je nije pronašao na Prokletijama gde je ranjen šest meseci pre toga.

Nakon što je pronašao pušku, nije želeo da se vrati kući na šta je imao pravo, već je umesto povratka krenuo da povrati granični kamen C4 i u tom pohodu odbio da povede mlade vojnike sa sobom govoreći – “Ja ovu decu neću da vodim u smrt”.

Tokom povratka graničnog kamena, Leovac je u 24. godini, nastradao.

Njegov otac Milo Leovac govoreći na akademiji naveo je da je teško otvarati stare rane, kao i da postoje ožiljci koji nikada ne zarastaju.

Podsećajući da je pre više od dve decenije naša zemlja bila izložena napadima od mnogo moćnijeg neprijatelja, Leovac je kazao da iako je svestan da život teče i čovek mora da se bori, neke stvari ne bi trebalo da se dese, kao što je to da roditelj sahrani dete.

– Vreme ne leči rane, već nas samo uči da živimo sa boli koja ne jenjava. Bol se ne može umanjiti, niti će tuga ikada uminuti, ali ovakve manifestacije i pažnja koja se posvećuje uspomeni na one kojih više nema, znači više nego što možete da zamislite – kazao je Leovac.

Zahvalio je organizatorima što roditeljima nastardalih omogućavaju da budu još ponosniji i da sa još većim dostojanstvom nose tugu za najmilijima, kao i na tome što njihovi sinovi i braća ni posle njih neće biti zaboravljeni.

Obraćajući se nastradalima, poručio im je da budu mirni jer su ispunili svoje zadatke i tako golobradi pokazali da su majke i očevi odgajili junake, heroje, borce koji nisu posustali ni onda kada je bilo najteže.

Niste dali ni pedalj svete zemlje. Peđa, uzdanice moja, mirno spavaj, čuva otac tvoj pušku – poručio je Leovac.

Bitka za Košare zvanično je počela 9. aprila oko 4.00 ujutru.

Prvo su prekinute radio i telefonske linije, mnogobrojni i nadmoćniji neprijatelj danima je napadao i opkoljavao strateška mesta uz podršku avijacije koja je gađala ciljeve Vojske Jugoslavije koristeći u svojim napadima i zabranjene kasetne bombe.

U to vreme, 53. granični bataljon, brojao je samo 130 vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka, a bio je u tim momentima prva odbrana naše države.

Uspeli su da izdrže prvi i najsnažniji udar na državu što je delovalo nemoguće i na taj način uspeli su da odbrane graničnu liniju i zaustave neprijatelja.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.