O koristi i šteti običaja da se sasluša čitava rečenica

Piše: Želidrag Nikčević

Pošao čestit čovjek na opštenarodni protestni miting, i tamo gromko, od sveg srca povikao: „Vučić mora da ode, zato što predaje Kosovo i uvodi sankcije Rusiji!“

Iz hiljada grla na glavnom prestoničkom trgu zaorilo se, kao nekakav čudni, blago korigovani eho: „Vučić mora da ode, zato što NE predaje Kosovo i NE uvodi sankcije Rusiji!“

Ček, ček, braćo Srbi i sestre Srpkinje! Taman smo se složili, a vi navalili sa prostoproširenim rečenicama!

I sjedi sad čestiti čovjek kući kao na iglama, sluša himnu i napregnuto razmišlja. Jednu cipelu sazuo, druga već nestrpljivo poskakuje. Opet živnula, opet bi na opštenarodne mitinge. I ono prokleto NE, kaže, zvuči nekako afirmativno.

A sve je čuo, nije gluv. A trebaju mu obje cipele, da opet ne prođe kao bos po trnju.

Rat živaca.