Piše: Bojo Pižurica Bośa
Kad vidi koliko se u CGMG malo upotrebljavaju dva nova slova, čovjeku tačno dođe da padne na ćeme. A uložen toliki trud, tolika struka, budnost i posvećenost.
Drobnjak Vuk je rekao – Piši kao što govoriš. Ođe je možda problem baš u ovome – piši. Treba biti otvoren i konstatovati da je problem u piši.
Genijalni tvorci pravopisa CGMG jezika, marksista, penzioner i baba, uradili su sve što su mogli do krajnjeg naprezanja źenica. Na nama je da nastavimo. Jedan od njih nam reče da smo bili izlagani kompleksu inferiornosti i niže vrijednosti u zadnjih 150 godina. A mi mislili da smo u svemu superiorni, eto koliko je podla bila ta igra.
Zahvaljujući uvođenju dva nova slova iz inferiornosti smo ekspresno odlećeli u megasuperiornost, u ono što smo oduvijek željeli. Hvala na ovome, ponekad je čovjeku potrebno tako malo da mu se otvore oči.
Za upotrebu ova dva slova treba da se borimo kao na Ćentištu. Treba biti uporan kao đetlić i jurišati na svako sj, tj, cj i dj. Zašto da se stidimo svojih posebnosti?!
A bilo je fino krenulo. Preśednik Skupštine, śednica, dok na prozoru pjeva śenica. Na TV Dnevniku je moglo da se čuje – “Prognoza vremena za śutra“ i taman kad zaigraju megasuperiorne MG grudi, slijedi razočaravajuće – “na sjeveru oblačno”. Pa kako čovječe, ne igraj se sa mojom jotovanom dijafragmom i normiranim džigericama.
Ne želimo da čujemo da su ta dva slova višak. Ona su obezbijedila toliko titula, katedri, sinekura, apanaža, radnih mjesta, kurseva, prevođenja, prepjevavanja, preštampavanja, prekucavanja, prevaspitavanja. Više su ona donijela prihoda u zadnjih 15 godina nego neke značajne industrijske i turističke grane. Zato, dodajmo još koje. Kud će ovolika omladina koja uči dan i noj sva ta pusta jotovanja, standardizacije i normiranja. Samo hrabro, više nijesmo inferiorni. Možda su ta dva slova ružni pačići CGMG jezika, ali će se ona jednog dana rašćetati u divne śajne labudove.
Možda, ali samo možda, slaba upotreba ovih slova leži u odabiru njihovih grafema. Možda je bilo bolje grafemu slova ś preuzeti iz ruske azbuke (Щ), to bi bilo prirodno i blisko, ne bi se ni osjetilo. I uvesti je prvo samo u ćirilicu, lako bi se to primilo a onda, neośetno, vatikanski, proturiti ga u latinicu i gotov poso. Ali, tvorcima pravopisa se izgleda žurilo.
Što se tiče slova ź, tu je moglo da se ide na konsultovanje onih nekoliko megagrađana koji u svome nadimku imaju taj glas. Trebalo je da ih pitamo kako žele da ga pišu, pa neka se njih dvojica dogovore uz koźi sir. Źaga i Źogo. Pa neka pobijedi onaj prijedlog koji dobije 55% njihovih glasova.
Rekosmo da treba krenuti dalje, na ono treće, meni, pardon mene, nikad prežaljeno slovo dz. To je ono koje se čuje u riječi zinzula i bizin. Moj prijedlog je da se to slovo piše ovako – zz, zzinzzula i bizzin. Na ovaj način nastavilo bi se sa modernizacijom i sa toliko željenim približavanjem hrvatskome jeziku a time i Evropi. Zato, ako hoćemo u Evropu, a hoććemo, valjalo bi da imamo bar jedno evropsko slovo u azzbuci pored ovih što su nas pravili ludim i inferiornim.
Tako bismo imali tri nova slova, samo naša, a zna se da broj tri predstavlja tronožac, oslonac. Da bi nešto stameno stajalo, treba da ima bar tri stajne tačke. Istorija nas uči da je sve što je valjalo, bilo u trilingu: Marks-Engels-Lenjin, Tito-Đilas-Ranković, Momo-Milo-Sveto, marksista-penzioner-baba. Sve ono što ima samo dvije noge, klimavo je i sklono padu. Evo na primjer čovjek, pogotovo ako je inferioran i isfrustriran. Ili na primjer, crne trojke, dvojica drže, trojica biju.
Zato, bez ś nam nema śutra. Ima samo neko tužno i turobno sjutra, ili, ne daj bože, sutra. Jer, ako bude sutra, biće onda i Gorski venac. Da je pameti, svako od nas bi promijenio ime dodajući bar jedno od novih slova, oni viđeniji i po dva. Novo vrijeme, nova slova, novi ljudi. Jaśa, Spaśa, Zdraśa, Źaźo, Imamo divne primjere u Volodimiru, Ondreju i Oleksandru. Podgorica Pośa, NK Niśa, Bar Baśa, HN Noźa i tako redom.
Ova slova valjala bi nam za još jednu stvar. Ako, ne daj bože, u ovom kastigu pobijede Rusi, tu bi nam najviše pomoglo naše i njihovo ś. Zdravstvujte, braćo. A ako, ne daj bože, pobijede Evropljani, neka nam ga zz. Pa onda, kao u onom filmu “Balkan ekspres”– “Za oslobodioca jedna prava domaća rakija”. Pa ili od śemena domaće šljive ili od primorskijeh zzinzzula.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
