Može Hrvat u Katar, može i dalje od toga, ali ne može ustaša iz Hrvata nikuda!
Piše: Mihailo Medenica
Prokletstvo je to, teško, da vazda biraš zver u sebi za životnog saputnika…
Mislim, naravno, na one bednike što su prevalile hiljade kilometara i spucale silne novce da bi i daleko od brdovitog Balkana- mrzeli sve srpsko!
Pomislio bi čovek da su otišli da navijaju za svoje, utekli malo u toplije krajeve, no to samo povelo ustaše na izlet obećavši im dobar provod, bez primisli na sportsko, razume se, mržnja je daleko bolja zabava.
Bolest je to opaka, čitavog života investirati u pakao kao jedinu nekretninu koju zaista imaju…
I, šta su bednici suštinski dokazali razvivši i pred stadionom, a potom i iza gola Milana Borjana, zastavu s prokletim natpisom: „Oluja 95“, uz obaveznu ikonografiju traktora?
Da su vrli „domoljubi“, da su silno hrabri, da im je Hrvatska na srcu, ili da na mesto srca imaju hladnu, crnu, zjapeću rupu, ko vrtaču u koju bi svakog Srbina i sve srpsko?!
Milan Borjan se kao dete obreo u izbegličkoj koloni, kao dete je uzmicao pred smrću, kao dete je za dan odrastao i ostario samo zato što je- Srbin!
A, bednici žive da ga čitavog života podsećaju na jad koji je proživeo, na jad koji mnogi Srbi nisu preživeli, na jad koji svako ko mu je utekao mora da živi doveka jer može Hrvat kud hoće, ali ustaša iz njega neće nikuda!
Rečju, prema onoj Dekubertenovoj: „Nije važno pobediti- važno je učestvovati“, ove zveri nisu pobedile, ne može zlo da pobedi, ali jesu učestvovale- u večitom nadmetanju ko će više, ko će bolje, ko će fanatičnije mrzeti Srbina samo zato što je Srbin?!
No, ono što ne shvataju: Srbin sve što ima spakuje u dušu i ponese, skućiće se pitom i na kamenu, a oni ni u kući nemaju doma, gde god pođu ko okove će vući: Jasenovac, Jadovno, Jastrebarsko, Stari brod, Gradišku, Prebilovce, jame, vrtače, „Bljesak“, „Oluju“…
Od ustaše u sebi ne mogu da pobegnu, ne žele, lakše im je biti zver, za čoveka je prekasno.
(IN4S)