Piše: Siniša Popović
Ličilo je na Živkovu „Đeknu“ juče u parlamentu i oko njega.
Parlamentarna većina je ličila na Radosava, koji je s pravom ljut jer ona „pogan od Joksima“ ne da pare za Ćetalja.
Joksim bi bio DPS, odnosno Milo, jer je on partija, koji se binjaknuo na Ćetalja i umjesto da priča o parama – čitaj lopovlucima i kriminalu drži govor o ugroženosti države i narodnom neprijatelju, poredeći državu sa Stojom – pridržte državu.
Silne državice moj sokole.
Zebe Jokaš na majbahu za Ustav, a doživljava ga kao onu novinu za odrasle za koju Joksim tvrdi da je materijal za partinski kongres, sve dok Radosavu nije oko zaigralo.
Draginja, Jevto i ostala depeesovčad bila bi ona đeca – „kakvi su ovo strijelci“ što dok čuvaju goveda kamenjem gađaju oca jer ih tjera da uče i budu vaspitana.
Kenana bi bila Joka, ali iz mladih dana, ljuta kao miš i spremna svakome da zbiberi u brk. Onako przničavo i siktavo. Elhamdulillah.
Jeka bi mogla biti ona ustavobraniteljka sa šemširom Aleksandra od Pive, koja izgore za svog Miša – obećao je uzet, odnosno Mila, a on šeta po svijetu, dok ona aveta po selu. Mislim na Jeku.
Božena mi liči na Svetozara. To je onaj što Radosavu kaže da je za zajam trebao doći juče. Prepredeno se prenemaže pokazujući prazan novčanik. A opet pokušava da prevari Raša da će mu možda kod drugoga čoeka naći pare na zajam, samo ako ostavi koju ovcu u zalog. Tako i Božena premudro, kako ona kaže, želi da ostane po sredini između „dva“ pola. Ona je čoče za građanski koncept u kojem su nepoželjni samo jedni. A njih je makar pola od pravoslavnih.
Bi Božena da se dopadne i komitama i komercijalnim patriotama pa nedopustivo jadno poziva poslanike na odboru da ustanu na himnu koja promuklo dopire sa razglasa iz kombija na ulici.
Šta misliš Božena, ako mi u burekdžinici majstor Hamza odvrne radio AntenaM, a tamo je himna češća od vremenske prognoze, je li red da svaki put poturim jogurt batalim burek i ustanem na himnu.
A opet bi Božena da ostane i uz vlast i većinu jer zna da će na sljedećim izborima cenzus biti previsoko. Partija joj sve više od stranke liči na društvo za roštilj, iz kojeg svako malo iskoči po neko. Neće ih ostat ni za porciju ćevapa. Ustvari Božena je ovdje najkompletniji dramski lik, ima priču, ima pozu i rečenicu, nije prosta, a jeste dobrano prepredena. Ostavlja prostor za domišljanje. Ona bi mogla biti i odlična Ljeposava – nije moje da rečem, a ipak reče.
Mišo bi mogao biti onaj naočiti fitnes reditelj Marunović. Definisan i raskopčan do tricepsa čežnja je svake komitkinje Jeke. Posebno ovih odocnjelih ugodnica.
A Milo bi, osim Joksim u majbahu, mogao biti i Obren. To je onaj zamišljeni lik dobro i sumnjivo imućan sa ćerkom koja nije za primjer i zove svakoga u kuću na pršutu i rakiju – ima se. I nema ga u narod. Možda čeka goste? Novoviće? Ili da prosto nestane, mine, politički svakako.
Živko, nismo te zaslužili. Dobro si nas vidio.
Draginja je kobila koju je jahao Radosav.