Piše: dr Vladan S. Bojić
Postoje trenuci kada država više ne može da se oslanja na normativne iluzije, već mora da deluje u skladu sa svojim stvarnim institucionalnim kapacitetima. Crna Gora se danas nalazi upravo u takvom trenutku.
Dugogodišnja nemoć pravosuđa da efikasno i pravično procesuira složene oblike nejasnog i skrivenog bogatstva — naročito onog dislociranog van zemlje i sakrivenog u transnacionalnim finansijskim strukturama — stvorila je dubok jaz između prava i stvarnosti. Taj jaz nije samo pravni, već i društveni i moralni problem.
Iz te realnosti proističe Lex Montenegro — Zakon o posebnoj poreskoj kontroli nejašnjene imovine.
Šta ovaj zakon jeste:
Lex Montenegro nije kazneni zakon i nije instrument represije. On je poresko-upravni mehanizam, zasnovan na jednostavnom i pravično postavljenom principu:
1) država ne oduzima imovinu i ne traži krivicu — već utvrđuje poresku obavezu na onaj dio imovine čije se porijeklo ne može dokazati.
2) Poreska obaveza je ograničena na 45% utvrđene nesrazmjere, što je daleko ispod evropskih standarda koji dozvoljavaju i potpunu konfiskaciju. Taj prag nije slučajan — on štiti suštinu prava svojine i obezbjeđuje pravičnu ravnotežu između javnog interesa i individualnih prava.
Postupak usmjeren na imovinu, a ne na čovjeka.
Postupak je in rem — usmjeren na imovinu, a ne na ličnost njenog vlasnika. To znači: nema krivične stigme, nema političke selektivnosti, nema pretpostavke krivice. Država ispituje samo jedno pitanje:
postoji li dokaziva nesrazmjera između imovine i zakonitih prihoda.
Ako nesrazmjera ne postoji — postupak se završava bez ikakvih posledica.
Sud kao zaštitnik, ne kao formalnost.
Ključna inovacija zakona jeste da nijedna poreska obaveza ne može biti izvršena bez pravnosnažne presude Upravnog suda. To znači da: izvršenje nije moguće po administrativnoj odluci, sud provjerava zakonitost, dokazni standard i proporcionalnost, svaka intervencija u imovinu dobija punu sudsku legitimaciju. Ovim se uvodi najviši nivo pravne zaštite u poreskom pravu.
Međunarodni nadzor kao garancija nepristrasnosti.
Zakon predviđa: uključivanje međunarodnih, licenciranih finansijskih forenzičara, međunarodni nadzor uz učešće Evropske komisije, potpuno javne registre imovine i tereta „na jedan klik“. Spoljna verifikacija ne umanjuje suverenitet države, već ga funkcionalno jača — jer onemogućava političku zloupotrebu i selektivnost.
Zašto je ovaj zakon važan. Lex Montenegro nije zakon protiv bogatstva.
On je zakon protiv neistine. NJegov cilj nije samo punjenje budžeta, već obnova povjerenja građana u institucije. Društvo koje vidi da država ne proganja, već koriguje; ne konfiskuje, već uravnotežuje — ponovo počinje da vjeruje u pravo kao stvarnu, a ne deklarativnu vrijednost.
Petostepeni sistem pravnih lijekova upravni postupak, žalba unutar izvršne vlasti, upravnosudska kontrola zakonitosti, vanredno preispitivanje pred Vrhovnim sudom, ustavna žalba (i konačno pristup Evropskom sudu za ljudska prava) je nadstandard, a ne minimum zaštite. Tim pravo svojine nije oslabljeno, već institucionalno ojačano.
Prihodi ostvareni ovim mehanizmom vraćaju se u sistem: pravosuđe, zdravstvo, obrazovanje — čime fiskalna pravda postaje instrument institucionalnog oporavka.Lex Montenegro je: pravno uravnotežen, evropski usklađen, socijalno pravedan, i institucionalno održiv model.
On ne suspenduje vladavinu prava — on je čini stvarnom. Ne kažnjava čovjeka — već traži istinu o imovini.
A država koja ima hrabrosti da traži istinu, ima i kapacitet da se obnovi.
Finalna_radna_verzija_Zakona_o_posebnoj_poreskoj_kontroli_neobjasnjene
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
Aj ti na vuca se Kosovo okle si došlo