Lessi, se vraća kući

Piše Saša Dr. Đurović

Ne volim pretjerano o fudbalu mada ga poznjem mnogo bolje od svih tih samoproklamovanih selektora rekreativaca, jer fudbal komentriše svak. Ponajviše neznavenici, pa je bilo otužno gledat ko je sve defilovao kroz taj studio rtcg za vrijeme SP, liše Voja Vukčevića i još par njih. Đokice mi malog.

Elem, prvi put kad smo pričali o košarci moj drug Milija Vojinovic i ja ogradio sam se, da nijesam baš verziran jer i ne pratim  košarsku pretjerano. No kako smo krenuli u malo dublju priču o basketu i nekim igračima i menadžerima, kaže meni Milija –Saša ti se razumiješ u košarku više nego gotovo svi s kojima sam ođe pričao a koji su „znalci“ – Pa mi prenese pozdrave od Žoca Obradovića i Miška Marića npr. A o fudbalu znam ponešto, igrao sam ga, mada ni to nije garant za zvanje experta jer ga Murinjo nije igrao pa ga zna odlično.

Elem, zašto sva ova uvertira?

U prethodnih 20ak dana naslušao sam se priča da je Hrvatska nevjerovatno dobra reprezentacija, sa najbojim veznim redom i sl. gluposti. Gluposti jer Modrić nit je dao gol nit je imao jednu jedinu asistenciju!!! O Brozoviću s bombom za vrat da ne govorim. Kovačić dobar ali sam ne može. A iznimno drag mi iz Splita Livaja može al mu ne daju. Igra za ‘Ajduka! Dakle, jedino lud il’ potpuni analfabet za fudbal nije vidio da su hrvati u tri utakmice šutnuli na protivnički gol 3 puta. I slovima tri. Japanu su tako ugnali gol, dobili na penale. Brazilu ga nijesu ni ugnali nego ga je Markinjoš sproveo u vlastitu mrežu, a neznaveni trener ga odredio da šutira penal u penal seriji!?  I naravno da će igrač koji je 10 minuta prije toga dao autogol, potpuno ošamućen, promašit’.

Trener prije svega treba da bude dobar psiholog, a Tite je pokazao da je duduk.

Da ne bi bilo zabune, imam prijtelje i među muslimanima i među hrvatima. Ljude dijelim na dobre i loše. I draži mi je npr. drug Bernard sa Brača, jer ima karakter, nego li masu protuva „crnogoraca“ iz CG  skupštine, koje ga nemaju. Tako je prosto! Prirodno je da navijam za Srbiju ali realan kakav sam napišem da je Srbija potpuno zasluženo ispala i kad je igrala onako, na colove, prosto nije zaslužila da prođe! O šaćirOME i o džaCi ne bih, jer da su Srbi bili na nivou o prethodnoj dvojici se ne bi ni pričalo. Na kraju malo ko zna i đe igra taj šaćiri trenutno. Dakle, kuriozitet je da su, više nego li Srbi, za Argentinu, u bosni makar, navijali muslimani. Kaže mi poznanik, musliman, na poluvremenu, dakle kod 2:0 za gaučose, da je navijao za Hrvatsku sve do momenta kad je vidio dalića da sa igračima pjeva ustaške pjesme o nepostojećoj Herceg Bosni. Taj dalić mi je bio ok, ali opet, kad sam mu čuo izjave da su pobjede za domoljube, za branitelje, rekoh, je li lud ovaj? Koga bolan boli penis!? Ali oni kao da su u obavezi da pomenu nešto unazad 30 godina. U svakom javnom nastupu! I ok, iako je tako njihova stvar, koju prezirem, ali više prezirem slugeranjstvo CG „establišmenta“ Zato ih nerijetko stavim –on  mute- . Al ovaj put viđeh da je šofro u Katar pa eliminisah satelit, a na rtcg voditelj uključuje jednog, direktno iz kafića nekog. Ukljućeni se prezivao kuburović, zapamtio sam, jer me baš zanimalo ko je žešći poltron novi. Novi za mene makar, izvanjca u CG, novi poltron taj bijaše. U nekom kafiću đe je bilo organiuzovano gledanje utakmice bio je i sekretar hrvatske ambasade pa ga  je taj nešto pitao a sekretar nešto odgovarao. A onda se kuburović sjetio da na sebi ima neke elemente garderobe u boji Argentinske zastave pa se brže bolje „ispričao“ sekretaru, ej!?  Pravdajući se da ga je obukla žena ( blago ženi s takvim „crnogorcem“ )  i da to nema veze s navijanjem, te da će navijat za Hrvate- Veli mi sin -tata, je li ovo moguće, da ovaj ovako bleji i šlihta se..?- Evo gledam i smijem se..

– Čega se ti bolan bojiš, voditelju iz kafića? Pa nijesi ti predsjednik grom te ne ubio ka’ što je, tako servilnoga i šlihtaru. Zastidjeh se kao crnogorac. Srbin. Zastidjeh se od jajarenja nekog „novinara“ i od potrebe mu da se uvuče u anus, sekretaru ambasade, eeeeeeeeeeeeeeeej?! Pa da je pričao s ambasadorom upiš’o bi se od sreće, probably, ako je sudit po „klizanju“ jednom sekretaru.

Elem, hrvati su prolazili, kako bi to Sarajlije rekli -na guzove-. Krenu da igraju na nulu, pa po jedan šut na svakoj utakmici. E onda ga prvo prime. Pa se onda malkice otvore. Nekako ga ufunjaju u gol. Penali. Odličan Livaković i odu dalje. Ali svaku utakmicu su tako igrali, svaku! Na zicer. E ziheraški se ne dolazi do uspjeha. I bila bi sramota da su ušli u finale s onakvom igrom. Kao što ne bi bilo ok da su Srbi ušli u nokaut fazu sa igrom kakvu su pružili. Prosto je.

Ili imaš muda il’ ideš u školu. Rijetki i jedno i drugo.

Ali šta je sa crnogorcima koji se šlihtaju hrvatima a mrze srbe???

Kapiram ja da je strah od Haga sveprisutan. I da nijesam ja gađao Dubrovnik te da mogu šetat Stradunom kad mi se prohtje, a prohtje mi se nerijetko. Ali recimo bLitva niti može niti smije. Jer bi ga rado servirali uz ribu nekom gostu. Tako mi oni kažu, Dubrovčani. Ah, to je pitanje povijesti, ratne, daleke već, ali koja je neđe arhivirana i ne zaboravlja se. A ako neko misli da je drugačije skorašnja perspektiva će ga ubijedit da je debelo u krivu. Ne mogu ti domicilni doakat, ama oće „partneri stranci“. Pa i Sanaderu jednom, mnogo pametnijem, su slomili vrat, kao Mesi simpatičnom mi Joški Gvardiolu, sinoć. I zato se preznojavaš više nego li inače, znaš ti ponajbolje zašto. E viva. Argentina!