Leković: Kada se u Kanadi i Švedskoj dogodi tragedija kompletno društvo se ujedinjuje, a opozicioni političari ne koriste mikrofone da bi sakupljali poene

Tragični događaji koji su u proteklim danima potresli Kanadu i Švedsku, masovno ubistvo na festivalu u Vankuveru i pucnjava u centru Uppsale, još jednom su nas podsjetili koliko život može biti krhak i koliko je važno imati zrelo društvo koje zna kako da reaguje kada se desi tragedija, naveo je poslanik Demokrata Momčilo Leković.

On je izrazio najdublje saučešće porodicama nastradalih, kao i solidarnost sa narodima ovih zemalja koje su, kako tvrdi, iako ranjene, još jednom pokazale da zrelost i dostojanstvo ne napuštaju ni u najtežim trenucima.

– U Kanadi i Švedskoj, kada se dogodi ovakva tragedija, kompletno društvo se ujedinjuje: opozicioni političari ne koriste mikrofone da bi sakupljali poene, mediji ne love senzaciju, već informacije, a građani ne traže krivce među sobom, već traže istinu, rješenja i način da se bol pretvori u snagu zajedništva. U takvim društvima, kada neko strada, stradanje se ne koristi kao platforma za političku borbu. Tamo se tuga ne instrumentalizuje. Tamo se zna red, zna se mjera, zna se da postoje trenuci kada se ćuti i radi, a ne viče i optužuje – saopštio je Leković.

Nažalost, kod nas je situacija sasvim suprotna, ističe Leković i dodaje da se kod nas tragedije od strane određenih struktura bukvalno dočekuju kao prilike.

– Prilike da neko stane pred kamere, iskoristi bol drugih da bi promovisao sebe, da napadne policiju, državu, vlast, institucije, sve živo, samo da bi se napravila neka prednost u jeftinom dnevnopolitičkom nadmetanju. Nema ni trenutka poštovanja prema žrtvama, ni trunke ljudske pristojnosti. Samo hladna, proračunata, beskrupulozna zloupotreba tuge za sitnu političku korist. Takve pojave nisu samo sramotne, one su i opasne. Jer dok se mi svađamo, dok se tragedije koriste kao oružje u političkoj borbi, društvo se dodatno dijeli i propada – poručio je Leković.

Prema njegovom mišljenju, treba jasno da se kaže da se ne može graditi bolje društvo dok u trenucima najveće boli ljudi ne nauče da budu ljudi.

– Ne može biti napretka dok ne naučimo da postoje trenuci kada se staje, kada se ne govori iz interesa, već iz odgovornosti. Kada se ne proziva, već preuzima odgovornost. Kada se ne traže krivci, već rješenja. Želimo li da budemo ozbiljno društvo onda moramo da naučimo da u teškim trenucima budemo zajedno. Da ne koristimo bol za napad, već za učenje. Da nas tragedije opamete, a ne da nas dodatno podijele.  Dokle god budemo dozvoljavali da tragedije budu oružje u rukama onih koji ništa drugo nemaju da ponude osim galame, sve ćemo dublje tonuti. A nama, nakon brojnih tragedija, treba ozdravljenje, a ne nova rana – zaključio je on.