Piše Vladimir Đukanović
Zbivanja u Makedoniji su samo početak. Balkanski lonac je počeo da ključa, a u epohi sveopšte otimačine gde je međunarodno pravo umrlo, Balkan postaje idealan za ispravljanje starih računa, ostvarivanja davno zacrtanih pretenzija, osvetu… Svakako da će velike sile koje se na globalu tuku umešati svoje prste, te sve nas zarad njihovih interesa pre svega pokušati da nateraju na sukobe. Na samoj su granici da u tome uspeju.
Uzmimo primer Makedonije gde se od južnih komšija zahteva da posle gutanja ozbiljno velike žabe u odnosima sa Grčkom kada su promenili ime države sada traži da se praktično asimiluju i da prihvate da su oni isto što i Bugari kako bi dobili šargarepu u vidu daljih evropskih integracija. Sa druge strane ta ista Evropska unija nama šalje poruku da dok se ne odreknemo naše teritorije nema ništa od naših daljih integracija. Dodatno, u Bosni i Hercegovini se potpiruje ponovo međunacionalna netrpeljivost, vodi se kampanja o nekakvoj velikosrpskoj hegemoniji, a na sve to filuje se da je Srbija zapravo mala Rusija i da je Vučić mali Putin, te da je Srbija eksponent Ruske politike u Evropi. Kako bi se Rusija zaustavila u Evropi potrebno je sputati Srbiju, a kako sputati Srbe i Srbiju osim učiniti im rat izvesnim.
Otuda, opravdana je zebnja Aleksandra Vučića za nastupajuću jesen, ne samo zbog ekonomske krize koju je Evropa izabrala suludom politikom konfrotacije sa Rusijom da joj bude izvesna, već zbog potencijalnih oružanih sukoba na prostoru Balkana, jer to je poslednja šansa usijanim glavama da će pritisnuti Srbiju da učini nešto na njenu štetu. Nemojte zaboraviti i činjenicu da su SAD izbori za Kongres u novembru, gde se već sada nazire poraz Bajdenove opcije, tj.američkih demokrata, što praktično znači da je sadašnjoj političkoj eliti u cilju da do novembra pokrenu što je moguće više sukoba. Obzirom da je Evropa gotovo u plamenu, da su socijalne pobune sve izvesnije, jer energenata neće biti, što dovodi do ekonomskog kolapsa privreda, otpuštanja radnika, gašenja fabrika,jedina rešenja u takvim krizama su ratovi. Pravljenja istih na Balkanu je neminovnost.
Otuda, bez obzira što Vučić čini sve kako do sukoba ne bi došlo i kako bi Srbija očuvala mir, kao i bez obzira što dajemo sve od sebe da afirmišemo politiku vojne neutralnosti da ne uvodimo sankcije Rusiji upravo kako bismo mogli da prezimimo zimu i da sačuvamo ekonomiju, mi moramo da budemo spremni na potencijalne ratne sukobe. Oni su nažalost danas izvesniji više nego ikada. Jednostavno, balkanski lonac počeo je da ključa.
Dobro rečeno. Nikada ne smijemo opet biti nespremni za rat. U prošlosti su našim narodom upravljali ljudi skloni optimizmu i demagogijama a u stvari radili za interese naših neprijatelja. Naš je narod tako dovođen do svršenog čina. Svaki put bi nas iznenadio rat i naš bi narod bio nespreman. Ratove su vodili opet nesposobni oficiri a koji su takođe radili za meprijatelja. Strateške pozicije su bivale predane neprijatečjima bez borbe a regruti gurani u nekakve kolone kojima su prolazili kroz utvrđena neprijateljska mjesta. Vrijeme je više da se spremimo za rat opstanka. Grešaka ne smije više biti. Oružje samo po sebi ne vrijedi ako komanduju armijom strani agenti. Sada je vrijeme za sveobuhvatnu provjeru sposobnosti. Obavezni vojni rok od 90 dana. Svako mora znati što mu je posao ukoliko rat počne. Budu li naši neprijatelji pomislili da smo nespremni i nesposobni, sigurno će nas napasti. Zato, izbora nemamo već moramo uraditi onako kako jedino možemo. Moramo maksimalno biti spremni. U slučaju rata nikada više ne smije se dogoditi da narod naš bude nenaoružan. U slučaju rata podjeliti ogromne količine streljačkog oružja i municije i ručnih bacača narodu. Nadam se da Srbija stvara ratne rezerve i polako sakuplja velike količine oružja i da traži način već sada kako da ga isporuče u slučaju bilo kakve oružane krize. Poznajući Engleze sigurno će biti rata. Njihov opstanak zavisi od rasplamsavanja kriza po Evropi.