Samo dve nedelje nakon što je Loran Movinje dobio Gonkurovu nagradu u novembru 2025, gostovao je u pariskoj knjižari „Magnetska polja“ („Les champs magnétiques“). Ništa neobično za Pariz, u kojem knjižare i dalje uživaju kultni status, ali za nas je posebno zanimljivo što je vlasnica ove knjižare iz Srbije – Marija Šekarić Meres, koja drži do aktuelnosti i kvalitetne ponude u svojoj radnji.
– Manji prostor, prepun knjiga – opisuje svoju knjižaru njena vlasnica za one koji je nisu posetili. Knjižara je nazvana po istoimenoj knjizi koja je obeležila rođenje nadrealizma. Na prostoru od 50 kvadratnih metara, u 12. pariskom arondismanu, u blizini Trga Naciona, smešteno je od 12 do 13.000 knjiga.
– Knjižara je mnogo više od trgovine. Ona je na neki način centar kulturnog života u Francuskoj – kaže Marija Šekarić Meres, objašnjavajući da njena radnja ima status nezavisne knjižare, što znači da finansijski ne zavisi ni od jedne izdavačke kuće niti druge institucije.
– Sama odlučujem koje knjige kupujem, izlažem i preporučujem. Imamo širok izbor: proza, poezija, literatura iz oblasti umetnosti, sociologije, filozofije, istorije, pozorišta, književnost za decu, grafički roman… Sve je prisutno. U Parizu ima oko 320 nezavisnih knjižara, a u Francuskoj nešto više od 3.000 – dodaje i naglašava da njena knjižara, osnovana u martu 2018. godine, ima oznaku LIR (Libraire indépendante de référence), tj. referentne nezavisne knjižare, koju dodeljuje Ministarstvo kulture Francuske za kvalitet rada, izbora knjiga i književnih večeri.
U proseku se u „Magnetskim poljima“ organizuju dve do tri književne večeri mesečno, besplatne za publiku, ali koje od osoblja zahtevaju mnogo priprema i sati rada da bi bile kvalitetno realizovane.
– Knjižar intervjuiše pisca, a pre književne večeri komunicira na društvenim mrežama i u knjižari kako bi okupio maksimalan broj čitalaca. U mojoj knjižari gostovali su mnogi važni francuski pisci, među kojima osim ovogodišnjeg dobitnika Gonkurove nagrade Lorana Movinjea, i Žerom Ferari, Mari Ndiaj, kao i dobitnica Gonkurove nagrade srednjoškolaca i priznanja Gonkurov izbor studenata Srbije Než Sino. Gostovali su i pisci iz Srbije i regiona – Dragan Velikić, Jurica Pavičić, te francuska književnica Jakuta Alikavazović čiji roditelji su jugoslovenskog porekla (majka iz Bosne, otac iz Crne Gore). Te književne večeri su veoma važne jer stavljaju knjižare u centar književnog i kulturnog života. Poslednjih godina organizujem književne večeri u saradnji sa univerzitetom Sorbona, što dodatno obogaćuje kulturni program knjižare.
Zanimljivo je da naša dijaspora u Francuskoj često ne zna da ova knjižara postoji.
– Pokušala sam da uspostavim kontakt sa našim kulturnim centrom u Parizu, ali nikada nisam dobila odgovor. Ipak, čitaoci zainteresovani za balkansku književnost dolaze sve više, jer na sajtu knjižare vide da su knjige koje ih zanimaju prisutne.
Marija Šekarić Meres je poreklom iz Ivanjice, studirala je francuski jezik i neko vreme radila kao profesorka francuskog u Beogradu. Zahvalna je profesoru iz gimnazije Milenku Šmakiću koji je probudio njeno interesovanje za francuski, kao i „divnim profesorima beogradskog univerziteta kojima mnogo duguje“. Krajem 2000. godine napustila je Srbiju i otišla u Pariz. Želeći da radi u svetu kulture, u početku je radila u knjižari, dok nije osnovala sopstvenu, uz veliku pomoć muža i dece.
Šekarić Meres ističe da je promet i dalje dobar u francuskim knjižarama, iako je potražnja za papirnim knjigama u blagom padu, ne zbog elektronskih izdanja već zbog društvenih mreža. Elektronska izdanja uglavnom dopunjuju papirnu verziju.
– Knjižare, iako imaju kultni status u Francuskoj, finansijski su izazov jer posluju sa malim profitom. Ali u Francuskoj postoji zakon o ceni knjiga – izdavač određuje cenu, i svi je moraju poštovati. To štiti nezavisne knjižare i kreativne izdavačke kuće koje objavljuju manje komercijalnu literaturu. Takvo funkcionisanje je finansijski komplikovano, ali opstaje. Niko se ne može obogatiti u ovom poslu, ali to se ni ne očekuje. Plate su skromne, a postoje i male, ali značajne subvencije koje pomažu pri osnivanju knjižara – objašnjava Šekarić Meres.
Njena knjižara funkcioniše mnogo bolje nego što je mogla da zamisli, ali zahteva mnogo ulaganja. Pred praznike provodila je i po deset sati u radnji.
– U Francuskoj izlazi mnogo novih knjiga – oko 480 romana između 15. avgusta i kraja septembra, i oko 400 romana u januaru. Novi naslovi stižu tokom cele godine, tri dana u nedelji, s pauzama u decembru i julu.
Sve te nove knjige treba proučiti nekoliko meseci unapred, odabrati šta kupujem i u kojoj količini. Knjige se čitaju unapred da bismo mogli da ih preporučujemo čitaocima. Treba odabrati mesto za svaku knjigu, napisati komentare, odlučiti koje naslove ponovo naručiti. Izbor knjiga i njihovo postavljanje na policama i stolovima je strateška odluka – ništa nije slučajno.
Sve to – biti prisutan, slušati zahteve čitalaca, davati preporuke, širiti entuzijazam i ljubav prema knjigama, otkrivati nove pisce, podržavati manje komercijalne izdavače, iznenaditi čitaoce i učiniti da izlaze duhovno bogatiji – čini ovaj posao divnim, pa makar i dalje provodila vikende u čitanju, a leti, tokom boravka u Srbiji, nosila najmanje desetak knjiga.
(POLITIKA)
