Kralj Nikola u pismu unuku Aleksandru Karađorđeviću: “Živjela hrabra srpska vojska! Živjelo naše milo Srpstvo!“
Kralj Crne Gore Nikola I Petrović pozvao je 25.jula/6. avgusta 1914. godine svoje sunarodnike u rat protiv Austrougarske. Bio je to početak stradanja i razaranja kakvo svet do tada nije video, a u kome su crnogorski i srpski narod stajali rame uz rame.
Ovom potezu prethodila je duga prepiska kralja Nikole i srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Iz nje se vidi da su, osim ozbiljnosti trenutka, oba državnika svesna teških vremena koja predstoje, ali i činjenice da je učinjeno sve da se rat izbegne, piše Istorijski zabavnik.
Petrovići i Karađorđevići su inače u bliskim rodbinskim vezama. Najstarija ćerka kralja Nikole, kneginja Zorka bila je supruga kralja Petra i majka prestolonaslednika Aleksandra. Zbog toga se i srpski princ crnogorskom vladaru obraća sa „dragi deda“, a ovaj se tako i potpisuje u telegramu odgovora.
„Regent Srbije Aleksandar
Njegovom veličanstvu kralju Crne Gore — Cetinje
14/27. VII 1914. (telegram)
Pokušali smo sve moguće ne bi li mogli uštediti srpskom narodu nove žrtve i terete, ali nismo uspeli, jer je Austro-Ugarska tražila da prinesemo na žrtvu dragu nezavisnost.
Bog je valjda tako hteo da srpski narod još jednom stavi svoj život u odbranu celoga Srpstva.
Uveren sam da moj dragi deda još jače može da ceni koliko je bio neopravdan zahtev Austro-Ugarske, koji je smišljen bio da zada smrtan udar sjajnoj budućnosti srpskog naroda. Ispunjen sam velikom radošću kad sam saznao, i ako u to nisam ni sumnjao, da se Crna Gora solidarisala sa Srbijom u odbrani srpskoga naroda.
Naredbu za mobilizaciju dele srpske vojske izdao sam. Svemogući Bog i pomoć carske i moćne Rusije biće na strani srpske pravde, a tako isto i javno mnenje civilizovane Evrope. Šaljem pozdrav mojem mudrom i dragom dedi i hrabroj crnogorskoj vojsci“ — Aleksandar.
„Kralj Nikola Petrović
Njegovom kralj. visočanstvu nasljedniku Aleksandru — Beograd
14/27. VII 1914. (telegram)
Ponos srpskog plemena nije dopustio da se ide dalje u popuštanju. Slatke su žrtve koje se podnose za pravdu i nezavisnost narodnu.
U ime Božje, a uz pomoć naše vjekovne zaštitnice moćne Rusije i simpatije civilizovanih naroda, naš će Srpski Narod i iz ovoga velikog nametnutog mu iskušenja pobednički izaći i obezbediti svoju sjajnu budućnost.
Moji Crnogorci već su spremni na granici, da ginu u odbrani naše nezavisnosti.
Živio, moj mili unuče, na radost tvojega dragoga oca i moju!
Živjela hrabra srpska vojska! Živjelo naše milo Srpstvo!“
— Tvoj djed Nikola
U ovom ratu, herojske podvige crnogorska vojska je pokazala štiteći povlačenje srpske vojske kroz Albaniju, ali je na kraju i sama kapitulirala 1916, a kralj Nikola je napustio zemlju.
Oslobođena je tek posle proboja Solunskog fronta u talasu u kome je oslobođena i Srbija 1918. godine.
„Djed Nikola“ se garant prvnuo o grob, jel njegov unuk mitoman i psihopata je ubio srpsku drzavu i srpski narod, jel eto „unuk“ je zeleo i mastao biti kralj Hrvata i Slovenaca no Srbima, „unuk“ je bio prokleti mason, „unuk“ je bio prokleti „srbijanac“, a „srbijanci“ su najgore smece, mislim da nema gore od takvi olosi, cak ni Jugosloveni i komunjari nisu takvi gadovi i otpadi kao ovi „srbijanci“. „Unuk“ je najveci izdajnik u istoriju srpskog naroda, „unuk“ je grobar srpskog naroda, a „unuk“ je direktno svojom odlukom i svojom politikom koji se udvarao i ulizavao „hrvatima“ odgovoran za Jasenovac, nije proslo ni 23 godina od proglasavanje zajednicke drzave sa folirantnima i anti-Srbima Hrvati da su nam isti ti „hrvati“ u znak zahvlanost“ strpali u konc logore i tako smo dobili najmonstruozni zlocin ikad vidjen na Balkanu a to je Jasenovac.
Aleksandar Petrovic, izvinite „Karadjordjevic“ je izdajnik i ubica srpskog naroda, kraj price, kada jedan kralj zabranjuje proslavu „Vidovdana“ da bi se udvarao Hrvatima, onda je sve receno o psihopatu i mitomanu. U sustini sem Karadjordje, cela ta porodica „Karadjordjevici“ su kroz 19 veka uvek imali „anti-srpsku“ politiku sa svojom pro-Jugoslovenskom ideologijom.
1918 je godina kada su Srbi bili zrtve robstvo sopstvenog kralja, ta godina je „javna“ godina kada se rodila genocidna ideja da treba istrebiti i zaklati sve Srbe u ime „Jugoslovenstvo, kasnije bratstvo i jedinstvo“, a i dobili smo Jasenovac, Jastrebarsko, Jadovno i naravno Titovu rasisticku anti-srpsku Jugoslaviju, ali Tito je samo nastavio zlocinacku politiku koji je prvi SPROVEO izdajnik srpskog roda „Aleksandar Karadjordjevic“.
Dan danas ne mozemo se otarasiti prokletih i i olosi od „jugoslovena i srbijanaca“, dan danas oni su otrov u Srba. Sve dok zadnja generacija rodjena tokom 70 godine ne krepa, necemo se otarasiti parazita i otrova.