piše: Tanasije Proroković
Nekad si učio od Patrijarha.
Danas se učiš od Severine.
Nekad si klečao pred ikonama.
Danas klečiš pred lajkovima.
Nekad si postio, ćutao, sabirao se.
Danas gladuješ da staneš u kadar i urlaš “voli sebe!”
Mi više ne slušamo reč Božju.
Mi slušamo skandale i ritmove sa tri akorda.
Patrijarh kad progovori — “prastaro”, “zaostalo”, “represija”.
Severina kad pusti storije — “mudrost”, “sloboda”, “carica”.
To ti je danas:
Pevaj, slikaj, zavodi, glumi filozofa.
Sve može.
Samo da ne misliš.
Samo da ne osećaš stid.
Društvo koje pljuje Patrijarha a slavi estradu ne ide u propast.
Ne.
Ono već leži u blatu, veselo tapšući po ramenu svakog ko ga još dublje gura.
I kad se setiš šta smo nekad bili — narod svetitelja, ratnika i mudraca —
pa pogledaš šta smo danas — narod influensera, reality-zvezda i kvazi-mudraca —
nema ti druge nego da zažmuriš.
I pomoliš se.
Za ono malo duša koje još nisu prodale sve za jedan klik.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije portala Borba)

Ćacijarh Prle padobranac
Severina je 5 puta umnija od Prvoslava Perica!
Човек стане, и не зна шта би ти написао..колико смо се свели на ништа.
Blago tebi
Tanasije, cim si uporedjivao Severinu i Patrijarha, dovoljno je da imenovanog svrstam u estradu. Estradu, inace, ne podnosim.
Svaka ti je na mestu.
МИХАИЛО МЕДЕНИЦА
Ваша Светости, то су наша деца. Оно најбоље од нас лоших…
Ваша светости, то су деца. Наша дивна и благовесна деца…
Чеда, и Ваша и моја. Наша деца, Ваша светости…
Оно најбоље од нас, па ако не ваљају до нас а не до њих !
До Вас и мене, Ваша светости.
Ако лутају, ми смо их одвели на погрешан пут, Ви и ја, нашим су стопама проходали…
Ако греше – грех је наш, Ваш и мој, ми смо га прећутали очекујући да га они исповеде.
Видите ли, Ваша светости, колики су крст понели?
Не припада им толики, деца су то, али га носе, поносно, срећни, дигли га до изнад неба, ко перо…
Понели крст – крст понео њих, поносан на децу крстоносце, видите ли Ваша светости?
Видите ли где корачају с иконама? Претрнуле и окамениле руке али не дају иконе. Никоме!
Где год да су пошла та дивна деца – стићи ће, тамо су већ, крстоноше и иконосци.
Што је за нас тајна сутрашњега дана – за њих је сазнање.
Чекају нас тамо где смо ми требали да их поведемо, но лакше нам је било путевима земаљским него Божијим.
Ако ова дивна деца нису милост Божија – шта јесте, Ваша светости?
Не идеализујем их, нити им се идолоклањам, но гледам и слушам…
Одавно нисам ову дивну мученицу Србију чуо распеванијом и видео раздраганијом.
Никло је куд год су деца ходила. Развејао се полен. Умирили ветрови. Стрчале планине, ко деца, да изађу пред њих…
Јесу “обојена”, признајем – у три свете боје, друге не видех, а Ви, Ваша светости?
Не чух да призивају кога до Господа и да певају коме до Србији!
Не видех да им је шта друго срце до Косова и Метохија, и не видех да га деле, кантаре колико га је довољно за нас, а без колико можемо?!
Знају деца да не можемо ни без шаке светиње, знају боље од нас да нема ни поделе, нити предаје, знају да други камен до дечанског немају.
И камење је процветало куд су ходила деца крстоноше и иконосци…
Не видех сутра које им нудимо, Ваша светости, ни Ви ни ја, но видех сутра у које нас зову, и радујем се тамо да осванем .
У Бога верујем, па како да у децу не верујем кад онолики крст понела ?!?
И мој , и Ваш, да Нас растерете , а заслужили смо воденични камен да вучемо за собом ко казну .
За себе знам да јесам сигурно, Вама не желим и нећу да судим, деца су ме научила бољем од тога .
Замерам ли им шта ?!
Да! Себе им замерам, ништа учинио нисам да она учине све !
Србија пева, а већ сам заборавио кад сам је чуо…
О њима, нашој деци, Ваша светости .
И што је тежи крст – лакше га носе !
Скамениле се руке од бола ал не дају иконе, никоме !!!
“Обојена” деца у три свете боје .
Наша деца, Ваша светости, оно најбоље од нас лоших. Ми смо њима били дужни Србију, а они ће је нама оставити .
Праштајте Ваша светости, грешан сам, но овај грех нећу да исповедим !
Ја до Бога и ове деце друго немам, па ако су чему крива – моје је !
Уз њих се Србија распевала, уз нас се борила за ваздух…
Куд ћемо то, Ваша светости, ако на децу бацимо камен ?!?!
И тај камен је процветао куд год су ходили, на њих ће пасти ко лат, а нама ће се вратити ко ропац планине…
Праштајте, Ваша светости, ја себи не могу !
Били смо им дужни боље сутра, а они бољи су већ тамо и зову нас…
Крстоносци и иконоснице. Србија пева, одавно није !!!
Чујете ли, Ваша светости ?
“Обојена” деца, у три свете боје…
💖🇷🇸☦️🥰☝️👏🏼👏🏼👏🏼
О распевани човече, та деца о иконама не знају ништа! На жалост нашу. Ћирилицом не желе да пишу, радим у средњој школи и знам. Понекад чак и запретим смањеном оценом ако видим латиницу…не вреди ни то. Та деца су наивна, исто као и ви. Тој деци су и крваве руке подметнули као симбол, и прихватили су га без да промисле. Та деца скачу као већ виђени скакачи, мрзе свакога који мисли другачије. Да, они су наш грех! И ми смо криви. Не правите од њих идоле!
👏👏👏
Mešate babe i zabe, kakve veze ima pevačica i Putinovih svedoka patrijarh ?
Mi nista nismo shvatili-oni shvataju sve, mi smo birali najgore i nepismene-oni to ne prihvataju, mi smo pristali da životarimo-oni hoceš da žive slobodno, ove najgore ljude mi smo birali-ne oni. Da li imamo imalo snage da našim potomcima pomognemo da bolje zove? Da li smo oslepeli i ne vidimo svetlo na kraju tunela?