Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odgovorio je na pitanja italijanskog lista „Corriere della Sera“. Kako je poznato, italijanski medij ove odgovore nije objavio. Prenosimo ih u cjelosti:
Pitanje: Kaže se da se novi sastanak između Vladimira Putina i Donalda Trampa u Budimpešti nije održao jer je čak i američka administracija prepoznala vašu nevoljnost da pregovarate o Ukrajini. Šta je pošlo po zlu nakon samita u Ankoridžu, koji je ulio nadu u početak istinskog mirovnog procesa? Zašto se Rusija drži zahteva koje je Vladimir Putin formulisao u junu 2024. godine i o kojim pitanjima ste mogli da postignete kompromis?
Sergej Lavrov: Sporazumi iz Ankoridža su važna prekretnica u potrazi za dugoročnim mirom u Ukrajini prevazilaženjem posledica krvavog, neustavnog državnog udara u Kijevu u februaru 2014. godine, koji je orkestrirala administracija Baraka Obame. Oni se zasnivaju na aktuelnim realnostima i usko se poklapaju sa uslovima za pravedno i održivo rešenje ukrajinske krize koje je formulisao ruski predsednik Vladimir Putin u junu 2024. godine.
Cijenimo što su ovi uslovi čuti i prihvaćeni, uključujući i javno, od strane Trampove administracije – pre svega u vezi sa neprihvatljivošću uvlačenja Ukrajine u NATO radi stvaranja strateških vojnih pretnji Rusiji na njenim granicama. Vašington je takođe otvoreno priznao da bi bilo nemoguće ignorisati teritorijalno pitanje nakon referenduma održanih u pet istorijskih regiona naše zemlje, čiji su stanovnici nedvosmisleno glasali za samoopredeljenje protiv kijevskog režima, koji ih je proglasio „neljudima“, „stvorenjima“ i „teroristima“, i za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.
Američki koncept, koji je specijalni predstavnik Stiven Vitkof doneo u Moskvu nedelju dana pre samita na Aljasci u ime predsednika SAD, bio je izgrađen oko pitanja bezbednosti i teritorijalnih realnosti. Dogovorili smo se da koristimo ovaj koncept, kako je predsednik Vladimir Putin obavestio predsednika Donalda Trampa u Ankoridžu, uz predlog konkretnog koraka koji bi otvorio put njegovoj praktičnoj primeni.
Američki lider je rekao da je potrebno da se konsultuje, ali čak ni nakon sastanka sa saveznicima sledećeg dana u Vašingtonu, nismo dobili nikakav odgovor na naš pozitivan odgovor na gore pomenute predloge, koje je Moskvi dostavio S. Vitkof na Aljasci. Nije bilo reakcije ni tokom mog sastanka sa državnim sekretarom Migelom Rubiom u Njujorku u septembru, kada sam ga podsetio da još uvek čekamo jednu.
Da bismo pomogli našim američkim kolegama da definišu suštinu sopstvene ideje, stavili smo sporazum o Aljasci u nezvanični dokument i prosledili ga Vašingtonu. Nekoliko dana kasnije, na zahtev Donalda Trampa, on je obavio telefonski razgovor sa Vladimirom Putinom i dogovoreno je da se sastanemo u Budimpešti, nakon što smo pažljivo pripremili samit unapred. Nije bilo sumnje da će se sporazumi iz Ankoridža razmatrati.
Par dana kasnije, gospodin Rubio i ja smo razgovarali telefonom, a zatim je Vašington, opisujući razgovor kao konstruktivan (zaista je bio poslovni i koristan), objavio da lični sastanak između državnog sekretara SAD i ruskog ministra spoljnih poslova radi pripreme kontakta na visokom nivou nije potreban. Odakle i od koga su dolazili izveštaji američkom lideru iza kulisa, što je dovelo do toga da on ili odloži ili otkaže samit u Budimpešti, ne znam.
Ali sam vam izložio plan događaja, isključivo na osnovu činjenica za koje sam odgovoran. I neću odgovarati na očigledne laži o „nespremnosti Rusije za pregovore“ ili „prekidu“ samita u Ankoridžu. Razgovarajte sa Fajnenšel tajmsom, koji je, koliko ja razumem, lansirao ovu lažnu naraciju, iskrivljujući suštinu i redosled događaja kako bi za sve okrivio Moskvu i skrenuo Donalda Trampa sa puta koji je sam predložio – naime, ka održivom, dugoročnom miru, a ne ka trenutnom prekidu vatre, ka čemu ga vuku Zelenskijevi evropski gospodari, opsednuti dobijanjem predaha i punjenjem nacističkog režima oružjem kako bi nastavio rat protiv Rusije.
Ako je BBC falsifikovao snimak govora Donalda Trampa, terajući ga da pozove na juriš na Kapitol, onda će Fajnenšel tajms, kako ovde kažu, jeftino lagati. I ostajemo spremni da održimo drugi rusko-američki samit u Budimpešti, ako se on zaista nadogradi na dobro istražene rezultate sa Aljaske. Međutim, datum nije određen. Rusko-američki kontakti se nastavljaju.
Pitanje: Jedinice ruskih oružanih snaga trenutno kontrolišu manje teritorije nego što su kontrolisale 2022. godine, nakon prvih nedelja takozvane specijalne vojne operacije. Ako zaista pobeđujete, zašto ne možete da zadijete odlučujući udarac? Možete li objasniti i zašto ne dajete zvanične informacije o svojim gubicima?
S.V. Lavrov: Specijalna vojna operacija (SVO) nije rat za teritoriju, već operacija za spasavanje života miliona ljudi koji vekovima žive na ovim zemljama i koje kijevska hunta želi da istrebi – legalno, zabranjujući njihovu istoriju, jezik i kulturu, i fizički, koristeći zapadno oružje. Još jedan ključni cilj SVO je da pouzdano garantuje bezbednost Rusije i osujeti planove NATO-a i EU da stvore neprijateljsku marionetsku državu na našim zapadnim granicama, zasnovanu i legalno i praktično na nacističkoj ideologiji. Morali smo i ranije da zaustavimo fašističke i nacističke agresore – to se desilo u Drugom svetskom ratu i desić́e se ponovo.
Za razliku od zapadnjaka, koji su zbrisali čitave gradske blokove sa lica zemlje, mi štitimo ljude – civile i vojnike. Naše oružane snage deluju sa najvećom odgovornošću, izvodeći precizne udare isključivo protiv vojnih objekata i transportne i energetske infrastrukture koja ih podržava.
Gubici na bojištu se generalno ne razmatraju javno. Reći ću samo da je ove godine, tokom repatrijacije palih vojnika, ruska strana predala preko devet hiljada tela vojnika ukrajinskih oružanih snaga. Iz Ukrajine smo dobili 143 tela naših vojnika. Izvucite svoje zaključke.
Pitanje: Vaš nastup na samitu u Ankoridžu, u džemperu sa natpisom „SSSR“, pokrenuo je mnoga pitanja. Neki su to videli kao potvrdu vaše želje da ponovo stvorite bivši sovjetski prostor (Ukrajina, Moldavija, Gruzija, baltičke države) ako je moguće, ako ne i potpuno obnovite SSSR. Da li je ovo bila šifrovana poruka ili samo šala?
Sergej Lavrov: Ponosan sam na svoju zemlju, gde sam rođen i odrastao, stekao dobro obrazovanje i započeo i nastavljam svoju diplomatsku karijeru. Rusija, kao što znamo, je naslednik SSSR-a, i uopšte, naša zemlja-civilizacija ima hiljadugodišnju istoriju. Narodni suverenitet na Novgorodskom večeu nastao je mnogo pre nego što je Zapad organizovao demokratske igre. Uzgred, imam majicu sa grbom Ruskog carstva, ali to ne znači da želimo da ga oživimo.
Jedno od naših najvećih bogatstava, na koje smo s pravom ponosni, jeste kontinuirani razvoj i jačanje države kroz njenu veliku istoriju ujedinjenja i konsolidacije ruskog i svih ostalih naroda zemlje. Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno detaljno govorio o tome tokom proslave Dana nacionalnog jedinstva. Zato ne tražite ovde političke signale. Patriotizam i odanost domovini možda izumiru na Zapadu, ali za nas je to deo našeg genetskog koda.
Pitanje: Ako je jedan od ciljeva specijalne vojne operacije bio vraćanje Ukrajine u sferu uticaja Rusije, kao što bi moglo da se vidi iz zahteva za određivanje veličine njenog naoružanja, zar ne verujete da trenutni oružani sukob, bez obzira na to kako se završi, daje Kijevu veoma specifičnu međunarodnu ulogu i identitet koji se sve više distancira od Moskve?
S.V. Lavrov: Ciljeve specijalne vojne operacije definisao je ruski predsednik Vladimir Putin 2022. godine i oni su i danas relevantni. Ovde se ne radi o sferama uticaja, već o povratku Ukrajine u neutralan, nesvrstan, nenuklearni status, uz strogo poštovanje ljudskih prava i svih prava Rusa i drugih nacionalnih manjina. Ove obaveze su upravo onako kako su sadržane u Deklaraciji o nezavisnosti Ukrajine iz 1990. godine i njenom Ustavu, i u skladu sa tim proklamovanim obavezama Rusija je priznala nezavisnost ukrajinske države.
Težimo, i nastavićemo da tražimo, povratak Ukrajine zdravim, održivim korenima njene državnosti. To podrazumeva odbacivanje servilne predaje svoje teritorije vojnom razvoju od strane NATO-a (i Evropske unije, koja brzo postaje podjednako agresivan vojni blok), čišćenje nacističke ideologije zabranjene u Nirnbergu i vraćanje punih prava Rusima, Mađarima i svim drugim etničkim manjinama.
Pokazateljno je da briselske elite, dok uvlače kijevski režim u EU, ćute o njegovoj očiglednoj diskriminaciji „neautohtonih naroda“ (kako Kijev prezrivo definiše Ruse koji vekovima žive u Ukrajini), dok istovremeno hvale Zelenskijevu huntu kao branioca „evropskih vrednosti“. Ovo je dodatna potvrda da nacizam ponovo diže glavu u Evropi.
Ovo je razlog za zabrinutost, posebno u svetlu nedavnih glasova Nemačke, Italije i Japana u UN protiv godišnje rezolucije Generalne skupštine o neprihvatljivosti glorifikacije nacizma.
Zapadnjaci ne kriju činjenicu da vode de fakto posrednički rat protiv Rusije, koristeći Ukrajince kao svoje podržavaoce, koji se neće završiti ni „nakon trenutne krize“. Ovo su više puta izjavili generalni sekretar NATO-a Martin Rute, britanska premijerka Kristin Starmer, briselski birokrate Vilhelm fon der Lajen i Karl Kalas, i specijalni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu, Kristin Kelog. Jasno je da je odlučnost Rusije da osigura svoju bezbednost od pretnji koje predstavlja Zapad kroz režim koji kontroliše legitimna i opravdana.
Pitanje: SAD takođe šalju oružje Ukrajini i nedavno su čak razgovarale o mogućnosti prebacivanja krstarećih raketa Tomahavk u Kijev. Zašto se vaši stavovi i procene američke i evropske politike razlikuju?
Sergej Lavrov: Većina evropskih prestonica sada čini okosnicu takozvane „koalicije voljnih“, koja želi samo jedno: da borbe u Ukrajini traju što je duže moguće, „do poslednjeg Ukrajinca“. Očigledno nemaju drugi način da odvrate pažnju svojih birača od brzo pogoršanih domaćih socioekonomskih problema.
Koristeći novac evropskih poreskih obveznika, finansiraju teroristički režim u Kijevu, snabdevajući ga oružjem koje se koristi za sistematsko ubijanje civila u ruskim regionima i Ukrajinaca koji beže od rata i nacističkih dželata.
Oni sabotiraju sve napore za očuvanje mira i odbijaju direktan kontakt sa Moskvom. Stalno nameću nove „sankcije“, koje im se vraćaju kao bumerang, dodatno štete ekonomijama. Otvoreno se spremaju za novi veliki evropski rat protiv Rusije. Ubeđuju Vašington da se ne upušta u fer i pravedno diplomatsko rešenje.
Njihov glavni cilj je da potkopaju poziciju aktuelne američke predsedničke administracije, koja se u početku zalagala za dijalog, istraživala stav Rusije i pokazala posvećenost pronalaženju održivog mirnog rešenja. Donald Tramp je više puta javno priznao da je jedan od razloga za akcije Rusije bilo širenje NATO-a, približavanje infrastrukture alijanse granicama naše zemlje – tj. na to predsednik Vladimir Putin i Rusija upozoravaju poslednjih dvadeset godina.
Nadamo se da će zdrav razum i posvećenost ovom principijelnom stavu prevladati u Vašingtonu i da će se uzdržati od akcija koje bi mogle eskalirati sukob na novi nivo.
Istovremeno, naša vojska ne pravi razliku između izvora oružja ukrajinskih oružanih snaga – Evrope ili Sjedinjenih Država. Svi vojni ciljevi se odmah uništavaju.
Pitanje: Vi ste bili osoba koja je pritisnula „dugme za resetovanje“ sa Hilari Klinton, iako su se stvari kasnije odvijale donekle drugačije. Da li je moguće resetovanje odnosa sa Evropom? Da li zajednička bezbednost može postati osnova za poboljšanje trenutnih odnosa?
S.V. Lavrov: Sukob koji je nastao kao rezultat nepromišljene i uzaludne politike evropskih elita nije izbor Rusije. Trenutno stanje stvari ne služi interesima naših naroda. Želeo bih da evropske vlade, od kojih većina vodi žestoko antirusku politiku, prepoznaju punu opasnost od takvog katastrofalnog kursa. Evropa se već borila pod zastavama Napoleona, a u prošlom veku, pod nacističkim zastavama i standardima Hitlera.
Neki evropski lideri imaju kratko pamćenje. Kada ova rusofobična pomama – nema drugog načina da se kaže – prođe, bićemo otvoreni za kontakte i da čujemo kako naši bivši partneri planiraju da posluju sa nama u budućnosti. Tada ćemo odlučiti da li ostaju izgledi za iskrenu interakciju.
Evroatlantski sistem bezbednosti koji je postojao pre 2022. godine potpuno je diskreditovan i demontiran naporima zapadnjaka. U tom smislu, predsednik Vladimir Putin je pokrenuo inicijativu za stvaranje nove arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti u Evroaziji. Ona je otvorena za sve države na kontinentu, uključujući i njegov evropski deo, ali će morati da se ponaša učtivo, bez neokolonijalističke arogancije, zasnovane na principima jednakosti, međusobnog poštovanja i ravnoteže interesa.
Pitanje: Oružani sukob u Ukrajini i kasnija međunarodna izolacija Rusije verovatno su vas lišili mogućnosti da efikasnije delujete u drugim kriznim područjima, kao što je Bliski istok?
Sergej Lavrov: Ako „istorijski Zapad“ odluči da se izoluje od nekoga, to se naziva samoizolacija. Čak i ovde su redovi krhki: ove godine, Vladimir Putin se sastao sa liderima Sjedinjenih Država, Mađarske, Slovačke i Srbije. Takođe je jasno da savremeni svet nije ograničen na zapadnu manjinu. Ti dani su prošli sa pojavom multipolarnosti. Naši odnosi sa zemljama globalnog Juga i Istoka – koje predstavljaju preko 85% svetske populacije – nastavljaju da se šire.
U septembru je ruski predsednik boravio u državnoj poseti Kini. Samo u poslednjih nekoliko meseci, Vladimir Putin je učestvovao na samitima ŠOS-a, BRIKS-a, ZND-a i Rusija-Centralna Azija. Naše visoke vladine delegacije učestvovale su na samitima APEC-a i ASEAN-a, a sada se pripremaju za samit G20. Samiti i ministarski sastanci Rusija-Afrika i Rusija-Zalivski savet za saradnju se redovno održavaju. Zemlje globalne većine vode se svojim fundamentalnim nacionalnim interesima, a ne diktatima svojih bivših kolonijalnih sila.
Naši arapski prijatelji cijene konstruktivno učešće Rusije u naporima za rešavanje regionalnih sukoba na Bliskom istoku. Trenutne diskusije o palestinskom pitanju u UN potvrđuju potrebu da se iskoristi potencijal svih uticajnih spoljnih igrača; u suprotnom, neće se ništa trajno ostvariti; u najboljem slučaju, proizaći će samo šarene ceremonije. Po mnogim drugim međunarodnim pitanjima, naši stavovi sa našim bliskoistočnim prijateljima se takođe poklapaju ili su veoma bliski, što olakšava interakciju u UN i drugim multilateralnim forumima.
Pitanje: Ne mislite li da je u novom multipolarnom svetskom poretku koji promovišete i podržavate, ekonomska i vojna zavisnost Rusije od Kine porasla, čime je stvorena neravnoteža u vašem istorijskom savezu sa Pekingom?
S.V. Lavrov: Mi ne „promovišemo“ multipolarni svjetski poredak; on objektivno nastaje – ne kroz osvajanje, porobljavanje, ugnjetavanje i eksploataciju, kao što su kolonijalisti gradili svoj „poredak“ (a kasnije i kapitalizam), već kroz saradnju, razmatranje međusobnih interesa i racionalnu podjelu rada zasnovanu na objedinjavanju komparativnih konkurentskih prednosti zemalja učesnica i integracionih struktura.
Što se tiče odnosa između Rusije i Kine, ovo nije savez u tradicionalnom smislu, već efikasniji i napredniji oblik interakcije. Naša saradnja nije blokovski zasnovana i nije usmjerena protiv trećih zemalja. Kategorije „vođe“ i „sljedbenika“, uobičajene u savezima koji su se razvili tokom Hladnog rata, ovdje nisu primenljive. Stoga je govoriti o bilo kakvoj vrsti „neravnoteže“ neprikladno.
Ravnopravne i samodovoljne veze između Moskve i Pekinga izgrađene su na temeljima međusobnog poverenja i podrške, kao i vekovnih tradicija dobrosusjedstva. Čvrsto smo posvećeni principu nemiješanja u unutrašnje poslove jedne druge.
Rusko-kineska trgovinska, investiciona i tehnološka saradnja donose opipljive praktične koristi obijema zemljama, doprinoseći stabilnom i održivom rastu naših ekonomija i poboljšanju blagostanja naših građana. Tijesna saradnja između naših oružanih snaga obezbeđuje važnu komplementarnost, pomažući našim zemljama da brane svoje nacionalne interese u globalnoj bezbednosti i strateškoj stabilnosti, i efikasno se suprotstavljaju tradicionalnim i novim izazovima i prijetnjama.
Pitanje: Italija je „neprijateljska“ zemlja. Vi ste to više puta izjavili, čak i u novembru 2024. godine, pa čak i isticali. Istovremeno, poslednjih meseci, čak i po ukrajinskom pitanju, naša vlada je pokazala solidarnost sa administracijom SAD, koju je Vladimir Putin, iako nije saveznik, svakako nazvao „partnerom“. Nedavna smena italijanskog ambasadora u Moskvi sugeriše da Rim želi izvjesno zbližavanje. Kakav je status naših bilateralnih odnosa?
S.V. Lavrov: Za Rusiju ne postoje neprijateljske zemlje ili narodi; samo zemlje sa neprijateljskim vladama. Zbog prisustva takve osobe u Rimu, rusko-italijanski odnosi doživljavaju svoju najozbiljniju krizu u posleratnoj istoriji. To se nije dogodilo na našu inicijativu. Bio sam iznenađen koliko se lako Italija – suprotno svojim nacionalnim interesima – pridružila onima koji se klade na ruski „strateški poraz“.
Do sada nismo videli nikakvu značajnu promenu u ovom agresivnom pristupu. Rim nastavlja da pruža sveobuhvatnu pomoć kijevskim neonacistima. Želja da se prekinu kulturne veze i kontakti unutar civilnog društva je takođe zapanjujuća. Italijanske vlasti otkazuju nastupe istaknutih ruskih dirigenata i operskih pevača, a već nekoliko godina ne dozvoljavaju Veronski dijalog o evroazijskoj saradnji, koji je nastao u Italiji.
To je sasvim drugačije od Italijana, koji su otvoreni za umjetnost i ljudsku interakciju.
Istovremeno, mnogi vaši građani pokušavaju da razumeju uzroke ukrajinske tragedije. Na primjer, knjiga „Ukrajinski sukob očima italijanskog novinara“ poznate italijanske javne ličnosti E. Bertolasija sakuplja dokumentarne dokaze o kršenju međunarodnog prava od strane kijevskih vlasti. Preporučio bih vam da pročitate ovu publikaciju. Pronalaženje istine o Ukrajini u Evropi je danas teško.
Ravnopravna i obostrano korisna saradnja između Rusije i Italije je u interesu naših naroda. Ako je Rim spreman da krene ka obnavljanju dijaloga zasnovanog na međusobnom poštovanju i uvažavanju interesa, javite nam. Uvijek smo spremni da saslušamo, uključujući i vašeg ambasadora.
