Ima nešto zloslutno u Ibrahimovićevom ćutanju: „Jadran“ i Prevlaka (ni)jesu na prodaju

Piše: Goran Danilović, predsjednik Ujedinjene Crne Gore

Nakon poslednjeg izvještaja Evropske komisije o napretku Crne Gore uslijedilo je samohvalisanje od visokih predstavnika Hrvatske da su upravo oni lobirali „da Crna Gora dobije njbolji izvještaj do sada“?

Otkuda ta iznenadna darežljivost naših komšija i treba li da budemo zabrinuti?

Prije par dana Uprava za zaštitu kulturnih dobara odbila je inicijativu Saveta bokeljskih nevladinih organizacija da školski brod „Jadran” bude proglašen za zaštićeno kulturno dobro. Saopštili su da se to može desiti tek nakon što jedrenjak prestane da se koristi i vrati u prvobitno stanje!? Zanimljivo, zar ne?

A zašto „Jadran“ nije proglašen kulturnim dobrom?

Zar vam ovaj izgovor nije nekako blijed?

Proglašenjem jedrenjaka za naš „pečat kulture“ poslali bismo trajnu poruku da je „naše naše“ i da nema više pogađanja sa našom imovinom, i da neće biti novih transakcija i kupoprodajne politike između Podgorice i Zagreba.

Iskustvo me uči da je ćutanje i tiha voda uvod u neku vrstu izdaje, u buru koja će biti iznenadna i rušilačka.

Ako „ode“ jedrenjak Jadran nekako sam siguran da će u istom paketu otići i Prevlaka.

Imajmo u vidu da Prevlaka, kopneni dio, gotovo da više nije pitanje, nažalost, potvrđuje to i poslednji izvještaj Evropske Komisije koji je nedavno predstavljen:

„Granica Crne Gore sa Hrvatskom u svojim pomorskim djelovima još nije jasno definisana. Kopnena granica je pod kontrolom Hrvatske prema aranžmanima iz 2002. godine, ali morska granica ostaje da bude zaključena.“

Zaključite sami o čemu diplomatski govori ova rečenica.

Ministarstvo vanjskih poslova (kako se zvanično zove) bilo i ostalo tuđica, oteta „državna teritorija“, poligon od kojega smo decenijama strahovali.

Ministar Ibrahimović je okupio islužene kadrove bivšeg režima – zajedno zlokobno ćute, a što je porazno, ćute u ime „nove vlasti“.

Ministar vodi neku vrstu lične politike i promocije, praveći kontakte i sklapajući lična poznastva koja treba da mu obezbijede sigurnost svake vrste nakon što mandat bude okončan.

Volio bih ovoga puta da pogriješim u slutnjama i da se informacije koje imam pokažu netačnim.

Zaista bi bilo divno da nas minu još jedno poniženje i poraz, ali neće pomoći mnogo ni moja mi vaša dobra želja.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)