Goveđi gulaš

Piše: Saša Dr Đurović

Dođem s vremena na vrijeme u selo, jer Nikšić odavno nije grad, na žalost gradske đece, koja ga pamte takvim. A i kako bi bio grad kad su njim godinama unazad urpavljale seljačine tipa simović. Koji sad uživa u Biogradu na vodi, u kom se može izgubit. Nije navikao na velegrad. Prosto. No uzelo se tih para, pa može platit vodiča, da ne zaluta, pa da ga moraju vrtat u kuLčinu. Na vodi.

Ovaj aktuelni predsjednik je gradsko dijete, no ne čisti snijeg u sred centra grada u jednu ulicu, ka’ da nije u grad rast’o, no ću njemu to reć’ kad ga vidim.
Elem, samo što sam došao na skver, vidjeh oca, rekoh šeta, ajd baš da vidim đe će. Parkirah kola, vidim on ide u pravcu željezničke stanice. Izađoh, „znaš li đe ćeš?“ Pitah „Okle ti ? odgovori. Ajmo neđe, rekoh. Ide on u Pg veli, na miting. A neka čoče neka jedan miting bez tebe prođe.. Ma kakvi, isključiv oduvjek. Sačekah s njim voz, ukrca se, ode na miting. Telefonirah sestriću, sačekaj đeda, i tako..

Velim majci, šta će on na miting, politika je, obično, prevara, naučili ste valjda toliko.. Ma vala, veli majka, ako ga sretne ( britvulina, iz Ulcinja ) reće mu, kako te bolan nije sramota da lažeš, da ne držiš riječ? Majko, jadna ne bila, zastiđet ćeš ga? Pa ne bi gazio riječ da zna za stid..

Pusti majko politiku daj nešto da se jede. I tako..

A onda, mislim nešto, britvulin ulcinjski, koji će doć’ na ravan oriđinala novskog, je digao moga oca od 85 godina, da pod stare dane ide da mitinguje. Protiv gaženja „narodne volje“. Pod navodnicima a jeste istina.

Ko je glasao za ulcinjskoga britvulina? Ajd’ nek se prebroje? Ko je glasao za nekakvu božeN? Kozmetik.. Ko je glasao, da nije neukusno napisao bih koNJatara, no bih uvrijedio konja. Ko je glasao za to? Pojma nemam đe je britvulinovo selo, odakle su mu korjeni, niti me zanima, ali me se jako tiče ako maltretira stare ljude nepočinstvima i nedržanjem riječi. Meni, personalno, je taj britvulin smiješan, znam kako funkcioniše politika pa i još ponešto. Oni koji instruiraju britvulina su moji davnašnji kooperanti, kao u poljoprivredi. Nije to tajna. Ako ima zericu pravih info, zna i sam britvulin. Konekcije sa nekim ambasadama kojima nikako ne bih pretjerano pridavao na značaju, ali se konsultovao da, još onda kad je britvulin bio bitanga! I to je opšte poznato. Ali ja sam pregovarao, dogovarao, a britvulin je sluga. Kao mentori mu iz koncerna. I onaj jedan bizMismen koji je u sjenci, onako po seljački. Virucka. Velika je to razlika. A teško ću britvulinu oprostit’ što je dig’o moga oca iz Stare Hercegovine, i iritirao moju majku Katunjanku, nedržanjem riječi i gaženjem narodne volje. On za koga pojma nemam okle je!

Kako može da ne drži riječ? Nastavlja majka..

Ima ona, čojek se veže za riječ a govedo za rogove.. Ima, neko je pristao da bude govedo, neko je odavno već goveče, životinjska farma. Orwel.. Htjedoh reć majci, al prećutah, da je ne zbunjujem. Informacijom da goveda i govečad utiču na formiranje vlasti jedne suverene države. Makar tako piše u ustavu. No izaće i goveda i govečad na čistinu, neće mnogo vode proć, ko je spreman da se kladi? A onda svođenje računa. Bilansiranje, kako bi to rekla psihijatrijska nauka, kojoj su lažovi narečenog tipa naprosto neophodni.

Makar i za experiment.

Oli gulaš ili musaku? Nemoj majko gulaš da te zakumim, previše je govedine.