Gosti vlasti

Piše Želidrag Nikčević

Stotinu puta sam čuo taj podli nazovi argument: Demokratski front toliko godina ne može (ili čak neće) da sruši DPS, pa neka se sklone kad su toliko nesposobni.

Kao da su Front i DPS (godinama) potpuno usamljeni i ravnopravni na ringu, a ostali da posmatraju i vide ko će koga. I kao da je DPS zaista neka normalna stranka, osnovana da zastupa neke principe i na izborima pridobija pristalice, a ne monstruozna profiterska i korupcionaška hobotnica, naslednica stopostotnog monopola Saveza komunista.

Kao da Front u ovu neravnopravnu borbu nije krenuo od nule, isključivo sopstvenim žrtvama i naporima, na svakim izborima osvajao značajan, i sve veći broj glasova, ponekad gubeći, ponekad pobjeđujući…

I šta se tada dešavalo? Uvijek bi se našao neko da Frontu pronađe mane i u odlučnom trenutku prigrli „drugu stranu medalje“, umjesto da pomogne, da izdrži ucjene i omogući konačnu demontažu ove čudovišne, po Crnu Goru katastrofalne vladavine.

Nema zbora, u junačkom Montenegru se izlegla žilava, sezonski obnovljiva vrsta „opozicionara“ – takozvani gosti vlasti – koja se vješto aktivira kad god diktatoru stvarno zaškripi. Pa evo, izvolite, dragi „opozicionari“, srpski i ostali, prošetajte i vi malo po ovim našim zgodnim kabinetima, bacite pogled na ovu rajsku baštu! Provozajte majbah, popijte nešto u ambasadi! Kakav sad Demokratski front, pa oni su vam vječiti gubitnici! A primaju plate…

I što je najgore, uvijek se nađe dovoljno kukavica da toj podlosti aplaudiraju sa strane, kao što su nedavno aplaudirali onom polupismenom nosiocu buketa za rektorku Radmilu, belvederku Draginju i baronicu Kakosezvaše.

Ćeraćemo se još.