Dok se savremene žene sve češće odlučuju na majčinstvo u kasnijim godinama, jedan tihi, ali snažan protivnik začeća postaje sve prisutniji – gojaznost. Statistike upozoravaju da se čak svaki peti par suočava sa problemom neplodnosti, a kod žena višak kilograma često ima ključnu ulogu.
O povezanosti hormona, ishrane i stila života sa reproduktivnim zdravljem govori prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čija je dugogodišnja karijera obilježena radom u oblasti gojaznosti, metaboličkog sindroma, dijabetesa i infertiliteta.
Neplodnost kod žena može biti posljedica različitih faktora – od polno prenosivih infekcija i endometrioze, preko hormonskih poremećaja i izostanka ovulacije, do neprohodnosti jajovoda. Dodatni izazov predstavlja i činjenica da se granica za rađanje pomjera ka kasnijim godinama, kada plodnost prirodno opada.
Ipak, jedan faktor se izdvaja po učestalosti i značaju – gojaznost.
Kod žena u reproduktivnom periodu, gojaznost je često povezana sa povišenim nivoima muških polnih hormona (androgena) i izostankom ovulacije, što je karakteristično za sindrom policističnih jajnika (PCO). Ovaj sindrom pogađa između pet i deset odsto žena i predstavlja najčešći pojedinačni uzrok neplodnosti.
PCO sindrom najčešće karakterišu:
neredovne ili izostale menstruacije
pojačana maljavost
gojaznost
policistični jajnici vidljivi na ultrazvučnom pregledu
Prema Roterdamskim kriterijumima, dijagnoza se postavlja ukoliko su prisutna najmanje dva od tri kriterijuma: izostanak ovulacije, povišeni androgeni i policistični jajnici.
Čak 50 do 70 odsto gojaznih žena sa PCO sindromom ima insulinsku rezistenciju, koja se smatra ključnim mehanizmom u razvoju ovog poremećaja. Povišen nivo insulina stimuliše pojačano lučenje androgena, što dodatno narušava hormonsku ravnotežu, remeti menstrualni ciklus i dovodi do izostanka ovulacije.
Insulinska rezistencija i hiperinsulinemija povezane su i sa:
predijabetesom i dijabetesom
povišenim krvnim pritiskom
poremećajem masnoća u krvi
U kliničkoj praksi se zbog toga koristi HOMA indeks, koji pomaže u procjeni stepena insulinske rezistencije.
Rizik od neplodnosti raste sa porastom indeksa tjelesne mase (ITM). Žene sa ITM većim od 30 kg/m² imaju i do tri puta veći rizik od problema sa začećem u poređenju sa ženama normalne tjelesne težine.
Posebno je rizično nakupljanje masnog tkiva u predjelu stomaka, koje se ponaša kao aktivan endokrini organ – luči proinflamatorne supstance i povećava rizik od hroničnih oboljenja. Jedan od pokazatelja upalnih procesa u organizmu je C-reaktivni protein (CRP), čiji povišeni nivoi kod gojaznih žena mogu negativno uticati na kvalitet jajnih ćelija i sam proces začeća.
Stručnjaci ističu da čak i umjeren gubitak tjelesne težine – od pet do deset odsto – može značajno poboljšati hormonski status, regulisati menstrualni ciklus i povećati šanse za spontano začeće. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola insulinske rezistencije predstavljaju osnovu terapijskog pristupa.
Ukoliko postoji sumnja na hormonski disbalans ili poteškoće sa začećem, preporučuje se pravovremena konsultacija sa ginekologom i endokrinologom, jer rana dijagnoza i individualni pristup mogu napraviti veliku razliku.
