Piše Dane Čanković, predsjednik SNP – Izbor je naš
Zapad, ili kako ja volim reći, oni koji njime upravljaju, podsticali su razbijanje Jugoslavije i to njihovom politikom “ zavadi pa vladaj „. Oni su u tom procesu razbijanja Jugoslavije, posebnu pažnju usmerili na podsticanja mržnje i izazivanja sukoba između tri naroda: srpskog, hrvatskog i muslimanskog, odnosno bošnjačkog i to u jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini, koja se zvala i Jugoslavija u malom, zbog tri naroda koja su živela u njoj. Zanimljivo je reći, da sva tri naroda imaju isti, zajednički korjen, samo su kroz vekove primili različitu veru i stvorili, rekao bih, veštački identitet. Upravo ta razlika omogućila je da se proizvodi mržnja između tri različite veroispovesti ( Islamska, Rimokatolička i Pravoslavna veroispovest) i izazove rat. A iza svega toga stajala je lukava politika Zapada.
Kolektivni Zapad delovao je protiv srpskog naroda, tako da je on doživio poraz u Hrvatskoj, kada je 1995 godine izvršena agresija na Republiku Srpsku Krajinu, a većina Srba proterana ili ubijena. Od milion Srba koji su živjeli u Hrvatskoj pre pedesetak godina, ostalo je njih stotinjak hiljada.
Srbi u BiH stvorili su 9. januara 1992 godine Republiku Srpsku, kao izraz volje srpskog naroda, koja je bila i garant njegovog opstanka i u smislu da mu se ne ponovi genocid iz Drugog svetskog rata.
Kada je Zapad vidio da će Srbi po svaku cenu braniti Srpsku i da ukoliko on, Zapad, nastavi da podržava muslimansko-hrvatsku vojsku u mjeri da bude ugrožen opstanak Republike Srpske, da može doći do uključivanja Srbije u taj rat, a onda postaje sve neizvesno, pa čak i mogućnost ulaska Rusije…
Zapad je želio apsolutnu kontrolu rata, a kada je vidio , da se sve može oteti kontroli, posle poraza Srba u Hrvatskoj, Srba koji nisu navikli gubiti u ratu, mada su u Hrvatskoj imali protiv sebe i Zapad, odlučeno je da se napravi „predah“.
“ Predah“ je bio u vidu nametnutog Dejtonskog sporazuma od strane SAD. Taj sporazum je imao privremeni karakter, zato njime niko, od tri naroda u BiH , nije bio zadovoljan. Imao je cilj da se održava mir, dok globalni procesi ne stvore momenat, kad će Zapadu ponovo odgovarati da rasplamsa rat i to ne samo u BiH, već i na Balkanu.
Vekovima je zapadni centar moći pokušavao istim „formulama“, načinima i „principima“ da pokori Srbe i Ruse, kako bi onda mogao pokoriti i čitavo čovečanstvo i zagospodariti svim svetskim prirodnim bogatstvima.
I sada, isti taj centar moći, nije odustao od svog važnog cilja, da pokori Srbe i Ruse, i ako je na čelo SAD došao Tramp, koji javno iznosi želju za drugačijom politikom prema Rusiji.
Navedeni centar svetske moći isključivo se služi lažima, prevarama, iluzijom i na kraju i silom. Trampu je dopustio da pobedi, i ako je mogao lažirati izbore, kao što je to uradio na predhodnim predsedničkim izborima. On želi da preko Trampa „kupi“ dragoceno vreme i da prevari Rusiju. To vreme će iskoristiti za uslovno povlačenje SAD iz Evrope, kako bi stvorio situaciju da se sama Evropa morao ubrzano naoružavati, osposobljavati vojsku i pripremati se za rat protiv Rusije, jer joj od nje preti „opasnost“. Taj proces vodiće se pod „dirigentskom palicom“ Engleske.
Za vreme, dok se ubrzano zapadne zemlje, pre svega NJemačka, naoružavaju, neće se sedeti „skrštenih ruku“. Zapad će maksimalno zloupotrebiti Ukrajince da ginu za njegov interes, a protiv Rusa, koji takođe stradaju, a kad uvide da su ukrajinske snage poražene, gurnuće u sukob, već pripremljene druge narode koje će žrtvovati. Stvoriće jednu vrstu sporog ratnog talasa, od Baltičkih država, Poljske, Rumunije…sve do država Kavkaza, uz veliku želju, da i Tursku gurnu u rat protiv Rusije.
U datom trenutku, tu su druge zapadne države, na čelu sa NJemačkom da u najosetljivijem trenutku za Rusiju, krenu na nju.
Anglosaksonci će čekati da vide koji bi to mogao biti siguran ishod takvog , eventualnog sukoba, kako bi „uleteli“ i „dotukli“ gubitničku stranu. Već viđeno. Nešto slično kao u Velikom ratu.
Da ne dođe do ovakvog ratnog scenarija , potrebno je da se u Evropi probudi dobar čovjek, koji bi imao snagu da zamjeni marionetske vlade onim vladama koje bi štitile interese svog naroda i svoje države, a ne bi bile u službi Svetskog centra moći, koji po svaku cenu hoće da izazove velike ratove u čitavom svetu i izazovu haos u čovečanstvu, kako bi se čovečanstvo pomirilo sa uvođenjem jedne svetske vlade, jedne svetske vojske, jedne svetske religije, jedne…jedne neviđene do sada diktature, koja ne poznaje slobodu čovjeka, već naprotiv sa željom da uništi čoveka po Božijoj blagodati i da stvori svog nalik čoveka.
Taj centar zapadne moći nema nikakvu dobru nameru ni prem kome, a naročito prema Srbima i Rusim, jer zna da je njihova najveća snaga u Pravoslavlju. Zato je i Dejtonski sporazum i pokušaj Zapada da se dođe do nekakvog primirja u Ukrajini, samo prevara i njegova lukavost da bi došao u bolju poziciju u sukobu sa Srbima , odnosno Rusima.
Pored vere u Boga i odlučnosti da Srbi i Rusi odbrane Slobodu, potrebno je da , pre svega Rusija, objavi poruku Svetu, a pogotovo spomenutom centru moći, da će koristiti sva raspoloživa sredstva uključujući i nuklearna, kako bi odbranila Slobodu i svoj identitet. Takva poruka nije zla, niti znači uništenje čovečanstva, već pokušaj da se ohlade „usijane glave“ Pretnja je bolja od izvršenja. Za Japan i za Japance bi bilo bolje da su SAD svojevremeno pretile Japanu da će baciti zastrašujuću nuklearnu bombu, a da to ne urade, nego što su bez pretnje to i učinile.
Da bi se što pre urazumio Zapad, možda bi bilo dobro da Rusija ponovi neki novi i razorniji „Orešnik“ uz predhodnu informaciju kada i gde će da „Orešnik “ doleti.
U svakom slučaju , predsednik Putin i rusko rukovodstvo, kada je sa Bogom, znaće šta je najbolje činiti.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije portala Borba)
