FRst FRST, k’o u oko prst

Piše: Saša Đurović

Najčitanije dnevne novine u cg, koncern samozvani, koji ima i svoju tv, emitiju i vijesti koje odgledah sinoć, što i ne radim često baš, al kad se namjesti već. Pa čujem spikerku koja reče, citiram – tim robotičara iz Crne Gore ostvario je ogroman uspjeh  na prestižnoj Olimpijadi /FRST global čelendž/ u robotici koja se održala u Singapuru- !?

Možda nije u opisu posla voditeljke tv dnevnika da zna engleeeski, pa ni elementarne stvari, koje se uče u elementary school, ali nezainteresovanost zamateriju kojom se baviš je u ravni extremne gluposti. Ako ne znaš egleski a imas je u vijesti koju čitaš, pa pitaj nekog. Prvog do sebe, iliti, FRST koji naiđe,nek ti bude informator.  

Uglavnom, FRST, k’o u oko prst. Kao paradigma stanja svijesti jednog društva.

Kao primjer nepismenosti i neznanja, mentalnog i intelektualnog posrnuća, ama i izostanka elementarnog profesionalizma. I ok, ne dešava se prvi put, iako se u koncernu hvale nekakvim rejtinzima, i sl.

Second family. FRST je otperjala u povijest. Dok se ne kaže ćija je kuća.

A onda, sjetih se, da, urednika tih novina, animalnog nadimka, branih dok sam pisao u Pobjedi, upravo jersu apostrofirali njegov nadimak-goveče- Da li zbog onomatopejske ili neke druge sličnosti zaista ne znam. Ne znam etimologiju tog nadimka, ali znam da mu taj nadimak egzistira, kao kozi rogovi, i kao što znam da sam branio tog čovjeka, posred Pobjede. Branio sam i onu koleginicu mu, Pivljanku milku, u Pobjedi nazivanoj –kilomudić- govorio sam da to nije lijepo, tako ih oslovljavat‘, da ima pametnijih, suptilnijih, načina da im se posprdne, ako je to intencija već. Eto taj, FRST primjer, taj iz dnevnika sinoć, neznavanje elementarnih novinarskih i tv normi. I nešto se ne sjećam da mi je iko od njih, iz tog dvojca narečenih, zahvalio na tom što sma ih branio. A sjetio bih se da jeste. A Senja, koji nije novinar, niti tv voditelj, kog je oblikovala ulica, učtivo zahvali jer sam ga pomenuo kao primjer u jednoj zanimljivoj priči od skoro. Dakle, suština nije u formalnom obrazovanju, nego u šlifu i zdravom rezonu, koji ovo prvo dvoje, FRST.. go go, i FRST kilo, a nije krompir, nemaju, a Sekula ima. Zato se sa Sekulom ne bih zastidio kod kraljevića na većeri, a ovo dvoje, kao FRST, ne bih poveo na prelo. Jer sekula je učio i šlif i zdrav rezon, na ulici, Nikšićkoj,dok je bio ok ambijent za učenje, a onda Beogradskoj. A to je već univerzitet. A ovo dvoje, FRST, su učili neke formalne škole pa ne znaju za osnovni red, za zahvalanost. Za valjan karakter, koji je FRST u redu kvaliteta.

Digresija samo. Ali jako bitna. Evo zaŠto.

Petar je, second, Petrović Njegoš.

A Danilo je FRST!

Dakle, kao FRST, tv mora imat garnituru učenih ljudi. Lektora, pa i neizostavno nekog ko zna kamenit engleski. U Italiji svaka prodavačica u butiku zna engleski.. Zna i u Njemačkoj. I u Francuskoj, mada ne vole da ga pričaju.. A u CG na nacionalnoj tv ne znaju!? I zaista, FRST put se susrećem sa takvom praksom. FRST iskustvo takve vrste doživjeh sinoć.

Frst and last time ?

Ako se, konačno, oformi vlada, treba poseban senzibilitet imat u odnosu na mainistarstvo kulture i medija. Da se ne smiju stranci, i strankinje sa plavim eyes. Jer, jedna je baš gledala dnevnik kad i ja sinoć, i grohotom se smijala. Rekoh -i ti ovo čujes FRST put? – FRST time, really. – Do nekog second hand, puta, nek im FRST bude opomena, da im treba isključit‘ struju. Ako i second put bude FRST. A o vameljama, FRST I second, kad za to dođe vakat..