Litvanija i Finska planiraju da sljedeće godine započnu domaću proizvodnju protivpješadijskih mina kako bi snabdjele sebe i Ukrajinu, usljed „vojne prijetnje iz Rusije“, izjavili su zvaničnici NATO-a za Rojters.
Ove dvije zemlje, koje se graniče s Rusijom, objavile su namjeru da istupe iz Otavske konvencije kojom se zabranjuje upotreba takvih mina, a zvaničnici su naveli da bi proizvodnja mogla da počne nakon što se završi šestomjesečni proces povlačenja iz sporazuma.
Još tri države članice NATO-a i Evropske unije – Poljska, Letonija i Estonija, takođe napuštaju ovu konvenciju, pozivajući se na sve veću zabrinutost za bezbjednost zbog sukoba u Ukrajini. Iako te tri zemlje još nisu najavile planove za početak proizvodnje protivpješadijskih mina, zvaničnici iz Poljske i Letonije su naznačili da bi mogle brzo da započnu proizvodnju ukoliko bude potrebe, dok Estonija tu opciju vidi kao moguću u budućnosti.
Kretanja u Finskoj i Litvaniji ka početku proizvodnje takvih mina odražavaju rastuću zabrinutost u Evropi da ruske vojne ambicije prevazilaze Ukrajinu i prate obećanja država članica NATO-a da će povećati izdvajanja za odbranu, u skladu sa zahtjevima predsjednika SAD Donalda Trampa.
„Potrošićemo stotine miliona evra ne samo na protivtenkovske, već i na protivpješadijske mine. To će biti značajna suma“, rekao je za Rojters zamjenik ministra odbrane Litvanije Karolis Aleksa.
Naručiće se desetine hiljada, a možda i više, protivpješadijskih mina, dodao je on.
Kada proizvodnja bude uspostavljena, Litvanija će biti u poziciji da snabdijeva i druge, uključujući Ukrajinu, rekao je predsjednik litvanskog udruženja odbrambene industrije Vinca Jurgutis.
Dužnost Finske je da podrži Ukrajinu
Finska ima najdužu granicu s Rusijom među članicama NATO-a – 1.340 kilometara.
„Finska mora, radi bezbjednosti snabdijevanja, da ima sopstvenu proizvodnju. One su izuzetno efikasno i vrlo isplativo oružje“, rekao je za Rojters predsjednik parlamentarnog odbora za odbranu Heiki Auto.
On je rekao da bi Finska mogla da snabdijeva Ukrajinu tim minama.
„Ne samo da je to ispravno i naša dužnost da podržimo Ukrajinu, već je to i važno za bezbjednost same Finske“, rekao je Auto.
Prije pristupanja Otavskoj konvenciji 2011. godine, Finska je imala više od milion protivpješadijskih mina, dodao je on.
Finske odbrambene firme „Namo Lapua“, „Insta“ i „Raika“ izjavile su pred parlamentarnim odborom da su zainteresovane za proizvodnju mina. Još jedna firma, „Forsit eksplozivs“, saopštila je da je spremna da razgovara s vojskom o toj mogućnosti.
Na pitanje o napuštanju Otavskog sporazuma od strane Finske, ruski ambasador u Helsinkiju Pavel Kuznjecov rekao je u aprilu da ta odluka stvara rizike jedino za stanovnike Finske, jer vojska planira da mine postavlja isključivo na finskoj teritoriji.
Letonska rezervna opcija
Protivpješadijske mine eksplodiraju pri kontaktu, vibraciji ili aktiviranju, i mogu osakatiti civile kao i borce. Mnoge ostaju zakopane u zemlji dugo nakon završetka sukoba. Aktivisti protiv mina kritikovali su zemlje koje napuštaju Otavsku konvenciju, ističući da bi ponovno uvođenje proizvodnje protivpješadijskih mina moglo biti skupo i da bi potrajalo prije nego što se u potpunosti operativno sprovede.
Na pitanje da li bi Letonija počela proizvodnju takvih mina, ministarstvo odbrane te zemlje nije se eksplicitno obavezalo, ali je saopštilo: „Letonska vojna industrija ima potrebne kapacitete, a sektor obrade metala je visoko razvijen“.
Estonija za sada nema planove za nabavku protivpješadijskih mina, rekao je ministar odbrane Hano Pevkur.
„Za sada je to opcija koja stoji kao rezerva“, rekao je za Rojters.
Državni odbrambeni konglomerat Poljske PGZ S.A. kaže da bi bio spreman da proizvodi milione mina ako bude potrebno, a privatni poljski proizvođač municije „ZSP Njevjaduv“ saopštio je da planira da ponovo pokrene proizvodnju tih mina u velikom obimu 2027. godine, te da ulaže u nove pogone.
Pet zemalja NATO-a koje planiraju da napuste Otavski sporazum kažu da neće postavljati minska polja u mirnodopsko vrijeme, već će mine skladištiti radi brze upotrebe ako se osete ugroženima. Vlade ovih zemalja tvrde da sva minska polja moraju biti jasno obeležena, kako bi mogla biti uklonjena nakon sukoba.
Prema saznanjima Rojtersa, Poljska je već označila zone koje bi mogle biti minirane u roku od nekoliko dana, kao dio budućih vojnih utvrđenja duž istočne granice, između redova armiranobetonskih prepreka.
(RT Balkan)
