Piše: Slavko Fuštić
Kako prenose mediji, vlada Crne Gore usvojila je program „Evropa sad“.
Najvažnije odrednice tog programa, kojeg su predstavili ministar finansija i ministar ekonomskog razvoja, Milojko Spajić i Jakov Milatović , su povećanje minimalne zarade sa 250 na 450 evra. Rast prosječne zarade na 700evra. I sveukupni rast plata u prosjeku za preko 20%. Takođe predviđaju značajno rasterećenje poslodavaca za poreze i doprinose, sa 39% opterećenja na 21%.
Sa jedne strane čudi, da su izostavili da najave, konkretnije, i povećanje penzija. Jer je penzionerska populacija veoma podložna, za ono što motiviše pomenute ministre da izađu sa jednim ovakvim programom. A, to je sticanje kratkoročnih političkih poena i simpatija, pred osnivanje Demohrišćanske stranke, i pred moguće vanredne parlamentarne izbore.
A, sa druge strane ovo je takođe i pokušaj da se zadrži status kvo, oko vlade. Ili , u najmanju ruku, da se preporuče, da zadrže svoje fotelje i u novoj vladi.
No, da se vratim predstavljenom programu.
Sve ovo, na prvi pogled, posmatrano bez razmišljanja, zvuču primamljivo.
Zato ću pokušati u kratkoj analizi da približim suštinu ovog programa.
Najavljeno oslobađanje plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i obrazloženje oko toga, prilično je intrigantno.
Naime, Spajić je rekao, da su do sada zaposleni plaćali doprinose, a svi državljani imali besplatno liječenje. Te da se takav vid zdravstvene zaštite zadržao još iz 19.vijeka i da je neodrživ.
Da li jo ovo najava , da se troškovi liječenja građana prebace, postepeno na njih?
Planiraju li da kroz navodnu reformu finansiranja zdravstvenog sistema, uvedu zapadni model finansiranja?
Po kome zaposleni ima besplatan nivo osnovne zdravstvene zaštite, a sve što to prevazilazi, posebno će plaćati zaposleni, kada dođu u situaciju da koriste zdravstvene usluge?
Bojim se da je na pomolu veoma opasan eksperiment u ovoj oblasti, koji bi mogao izazvati nesagledive negativne posledice za stanovništvo.
Posebno je interesantno, kako ministri misle da nadomjeste nedostajuća sredstva u budžetu, nastala smanjenjem poreza i doprinosa na zarade,među kojim je najveće, oslobađanje plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje?
Ministri su najavili uvođenje raznih poreza, povećanje prihoda od već postojećih poreza, obračun sa sivom ekonomijom, (kao da je to sve moguće uraditi u tako kratkom vremenskom periodu) i najveći i najvažniji način nadomještanja sredstava, naveli su akcize.
Valjda, povećanje postojećih i uvođenje novih, akciza.
Takođe, Spajić je svjestan da bez novog zaduženja ovo ne bi moglo funkcionisati ni par mjeseci, zato je kazao da će „ostaviti mogućnost izlaska na tržište“, što znači, da planira novo zaduženje. A, to bi u konačnom, značilo i slom ekonomskog sistema Crne Gore.
Šta bi se u stvarnom životu desilo, ako bi ovaj program bio usvojen?
Najavnjeno povećanje poreskih prihoda, a posebno povećanje akciza i uvođenje novih, vjerovatno na prehrambene proizvode, izazvalo bi eksploziju novih poskupljenja, hrane, goriva, komunalija i raznih drugih obaveza i usluga koje opterećuju kućni budžet svakog domaćinstva.
Tako, da bi povećanje plata bilo ne samo anulirano, već bi zaposleni došli u situaciju da mogu kupiti ili platiti mnogo manje, sa tako uvećanom platom, nego sada.
Druga “ tekovina“ ovog programa bila bi ta, što bi plate bile suštinsi povećane samo u javnom sektoru.
Dakle, u državnoj i lokalnoj administraciji, gdje su plate i onako značajno veće u odnosu na privatni sektor.
U privatnom sektoru plate za zaposlene bi ostale iste, bez ikakvog povećanja. Samo bi bio legalizovan onaj dio zarade koji su zaposleni primali na ruke , i to samo do iznosa od 450 evra. Ostalo bi i bukvalno ostalo sve kao i sada.
Jer ne postoji mehanizam, da država može prisiliti privatni sektor, da rasterećenje preliju onim zaposlenim čija su primanja suštinski i sada iznad 450 evra.
Tako bi smo došli u situaciju da povećavamo poreze i akcize svim građanima, da bi i onako visoke plate uvećali suštinski i jedino,samo zaposlenim u javnoj administraciji.
Na kraju, od velike najave i „velikih benefita za narod“, bez povećanja plata ostali bi svi zaposleni u privatnom sektoru i penzioneri o čijem povećanju penzija ministri trenutno ne razmišljaju!
Ovom programu jedino i isključivo mogu da se raduju zaposleni u javnom sektoru, u čije džepove bi se prelilo oko dvjesta miliona evra budžetskih sredstava svih građana, i to svake godine, a prikupljenih na teret kućnog budžeta čitavog naroda.
