Današnje obraćanje predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, u nikad oštrijem tonu u odnosu na vlasti u Podgorici, konačno je ogolilo stvari na Balkanu. Ovim potezom, Vučić je, u najgorem mogućem trenutku po režim u Crnoj Gori, zadao i poslednji politički udarac Milu Đukanoviću. Konačno su pale maske, stvari su se ogolile do prepoznatljivosti i više je nego jasno da je Milo Đukanović i njegov režim, trenutno u političkom obruču.
Iako su se ANB kerberi danima trudili da podignu borbenu gotovost u medijima i svoju oštricu ka Vučiću, kako bi bacili kosku razdora među Srbe u Crnoj Gori, sve im se to u kratkom roku vratilo kao bumerang. Narod nikad saborniji, i u Crnij Gori i u regionu, iz noći u noć pritiskaju uza zid odnarođeni režim, koji je krenuo u obračun sa SPC. Odluka Vučića da ne dođe u ovom momentu u Crnu Goru dala je dodatni vjetar u leđa jedinstvenom nastupu srpskog korpusa u Crnoj Gori, koji se ujedinio u jednom svetom cilju-odbrani svetinja od crnogorskih NATO kerbera.
Precizno i jasno, konkretno, Vučić je po svim šavovima pocijepao dukljansko-montenegrijsku političku zbilju. U jednom danu, Đukanoviću se, u najtežem političkom momentu po njega, vratilo priznanje lažne države Kosovo, protjerivanje srpskog jezika, slanje vojnika na proslavu Oluje… Neki bi rekli dosta kasno, ali kada su ovakve stvari u pitanju, nikad nije kasno. Perfidno je, u pravom momentu, Vučić izvukao poslednju dasku ispod nogu Đukanoviću, koji je godinama, baš na toj daski, poskakivao na vlasti. Sada je Đukanović, kada je pravoslavni živalj ustao u okruženju, u Crnoj Gori, Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji, u političkom obruču, osuđen na ono što se decenijama čekalo-na političku propast.
Sviđala nam se ili ne, politika Vučića, a o tome se može raspravljati, današnjom reakcijom, ne toliko o svom (ne)dolasku u Crnu Goru, već jasnom političkom porukom režimu u Podgorici, stvari su posle mnogo godina, možda i decenija, konačno postavljene na svoje mjestu. Đukanović je u kavezu, koji mu se drma sa svih strana, bez mogućnosti, da iz njega izađe neokrnjen. Čak i zapadna štampa (italijanska i njemačka) polako, ali sigurno, šalju jasnu poruku da se režimu u Podgorici približio kraj i da je Đukanović pušten niz vodu.
Zato je veoma važno da narednih dana svi budemo pažljivi, da biramo riječi i da se pazimo poslednjeg trzaja odlazećeg režima. Sami će na vidjelo, već narednih dana, izaći svi oni pioni Đukanovićevog režima, što iz vlasti, što iz opozicije i medija, koji će pokušati da daju slamku spasa ovima, kojima političkog spasa nema. Ne nasijedajte na medijske spinove i laži koje će ovih dana plasirati “dobronamjerni”. Mi imamo svoj cilj, to je odbrana svetinja i ništa nas druge više ne zanima. Jasno je, da bilo kakva radikalizacija, na ulicama, znači poslednje poteze ANB-a i da nemiri odgovaraju samo Đukanoviću, koji će pokušati, kao i uvijek, silom da zaustavi svoj pad. Zato, pamet u glavu, ikone i svijeće u ruke, tiho i nenametljivo svi ispred hramova, dostojanstveno, kao i prethodnih noći, da ispratimo odlazak onih koji su udarili na naše svetinje. Kako što jednom rekoh, ako je po Božijoj pravdi, a jeste, upravo Mitropolit Amfilohije je taj koji će proglasiti Đukanovićev krah!
piše: Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik portala Borba
