Piše Milorad Vučelić
Za početak razumevanja naše situacije bilo bi dragoceno da se svi oni koji seju epidemiju straha i terora „izjašnjavanja“ konačno sami – izjasne.
Ovim ljudima se nekako mora pomoći. Ne možemo ćutke gledati njihove svakodnevno javno ispovedane velike patnje i muke Tantalove. Ogroman broj javnih funkcionera, bilo vladinih, bilo nevladinih, veliki broj medijskih radnika, urednika i analitičara budi se i leže sa samo jednim nalogom: moramo se izjasniti, moramo izabrati stranu, moramo što pre usaglasiti svoju spoljnu politiku sa svima onima koji su uveli sankcije Rusiji, ne može se više čekati, ne možemo sedeti na dve stolice, moramo ne časeći časa ovo ili ono…
Neko očigledno muči i uznemirava ove ljude. Da nije tako velika muka udarila na njih, oni bi ih ćutke i u sebi podnosili. Moramo se zabrinuti. Da li je reč o noćnim pozivima ili dnevnim zapovestima? Zovu li ih sa stranih ili domaćih telefonskih brojeva ili možda preko satelitskih? Imaju li oni neki svoj poseban kanal ili grupu za komunikaciju? Jer, nemoguće je da je reč o nekoj tako masovnoj slučajnosti ili o onome „javlja mi se“.
Možda su svi ovi ljudi dobili neka nova ovlašćenja ili položaje oficira univerzalne brige, od naše ili strane države, ili pak neke od službi ili filantropskih organizacija poput one Soroševe ili Rokfelerove?
DODUŠE, nemoguće je da je reč o domaćim poslovima. Pre samo petnaest dana završeni su izbori u Srbiji i glas naroda je na ovu temu bio više nego nedvosmislen i izražen u nikad većem broju birača: vojno neutralna Srbija na evropskom putu, koji je u skladu sa našim životnim, državnim i nacionalnim interesima, koji podrazumevaju Kosovo i Republiku Srpsku, a čvrsto oslonjena na tradicionalne prijatelje Rusiju i Kinu.
Teško da bi neko ko je sa ovakvom politikom trijumfalno pobedio na neposredno održanim izborima ovo mogao, tek tako, da smetne s uma.
I ne samo to, Srbija se odavno, još na početku Drugog svetskog rata, opredelila protiv nacizma i fašizma, i to ne sa jednim nego sa dva antifašistička pokreta. Taj naš istorijski nepogrešivi izbor bolje strane sveta ne mogu da potru ili izmene bilo kakvi izbori. Ko zna šta sve ne znamo, ali da prepoznamo naciste i fašiste, znamo!
Da li su ovi mučenici koji svaki bogovetni dan kukaju o potrebi da se „izjasnimo“ obavešteni o tome kakav je i šta je bio glas naroda na izborima 3. aprila? Ili ne znaju, ili im to uopšte kao i do sada nije uopšte važno? A možda je jednostavno reč o nekom masovnom, gotovo manijakalnom uživljavanju u sopstvenu epohalnu i istorijsku ulogu koju su dobili u scenariju koji su sami napisali i uzalud očekuju da i svi mi u tome učestvujemo. I zato nas sve proglašavaju ludim.
Bilo kako bilo, ne možemo ostati nemi i gluvi na vapaje svih ovih „izjašnjivača“. U dobroj volji moramo sprečiti da ih neko danima i noćima ometa, uporno s njima kontaktira, ucenjuje ih, preti, tera na brigu… Možda oni uzaludno i prijavljuju nadležnima da ih neko uporno uznemirava, a nadležni se nemarno odnose prema njihovim prijavama? A onda to sve nas dodatno uznemirava i čini zabrinutim. Možda svi ovi ljudi znaju mnogo više od nas, možda su u nekom velikom dosluhu za koji mi i ne slutimo šta može biti? Možda bi bilo dobro da nešto došapnu i našem državnom vrhu i samom Aleksandru Vučiću jer on, mada ozbiljan i zabrinut, u odnosu na njih deluje gotovo bezbrižno.
Baš zato bi za početak razumevanja naše situacije bilo dragoceno da se svi oni koji seju epidemiju straha i terora „izjašnjavanja“ konačno sami – izjasne. I da kažu za šta se oni to zalažu i da li priželjkuju neko izjašnjavanje poput onog o Rezoluciji Informbiroa iz 1948. godine. I sa istim odgovorom. I zašto žure toliko! I zašto nam učestalo ponavljanje „Moramo se izjasniti“ odzvanja kao NATO zov.
Pa da budemo načisto o čemu je reč.
(novosti)
