Piše: Ivan Milošević
Kako je krenulo 5. septembra sva Crna Gora biće na Cetinju! Jedan dio u manastiru, drugi ispred. Jedni da učestvuju u službi ustoličenja mitropolita Joanikija, drugi da protestvuju protiv toga. Jedni će doći da proslave taj čin, drugi da ga osude i proglase veljesrpskom invazijom. Čudna vremena došla! Mantija postala opasna, molitva se klacka na ivici zabrane, a samo su poželjne podjele i što ih ima više to se sve žešče češka po sitom trbuhu bivši režim i njegove pristalice. Čudo od novih vremena, čudo, skoro, pa neviđeno!
I dok će sva Crna Gora 5. septembra biti ispod Lovćena, naš vrli premijer, ekspert nad ekspertima, guru nad guruima, mesija nad mesijama, molitvenik nad molitvenicima, toga dana sjedeće kući i gledaće crtane filmove! Ima da stavi unuče na koljeno i otvori priču o Ali babi i 40 razbojnika i ispreda priče o pećinama i podzemnim lavirintima. Možda kao nikad i nigdje, naš ekspertski premijer baš treba da bude 5. septembra tamo gdje treba da bude i pokaže da je u Crnoj Gori vlast-vlast, pozicija-pozicija, a opozicija-opozicija i da jasno saopšti svima na Cetinju i ostalima u nahijama i brdima da ova nesrećna držama ima vlast i da je ona tamo gdje treba. Međutim, naš premijer je odlučio da toga dana gleda crtane filmove ili neki film iz serijala o Rambu i nina unučad ili kuva nedjeljni ručak.
Svaka nam čast, dragi Srbi i ostali kojima je DPS-a navrh glave i koji su prije godinu dana odlučili da maknu tu političku aždaju sa leđa. Doveli smo na vlast premijera koji nepogrešivo neće biti tamo gdje jedino i treba da bude! Naš talentovani premijer nepogrešivo zna da nam okrene leđa vazda kada od njega očekujemo da nas zaštiti i stane ispred nas i kaže čuveno „Za mnom“! Međutim, sve nam džaba, nema ko da nam kaže šta da u ovim smutnim vremenima radimo, nego se domunđavamo svako jutro šta nam je u podne činiti, a u podne sve ostavimo za naredni dan i sve tako u krug, gore-dolje, naprijed, nazad i tako to i tako dalje i sve tako dok nam na nos ne izađe sva ova papazjanija od Montenegrina, njihovih douka, odluka i ostalih gluposti!
Uistinu, Zdravko, ne trebaš nam ni 5. septembra, ni 10., ni 15. ni n-tog septembra i najsrećniji bismo bili kada bi nekim čudom ujutru zaboravio da dođeš na posao i umjesto toga nastavio da gledaš crtane i Ramba. Valjda bi se tada već nekako sami snašli!
