Čega se pametan stidi, time se budala diči

Piše: dr Vladimir Dobričanin, poslanik Ujedinjene Crne Gore

„Oslobodilačka vojska Kosova je naša najveća vrednost“, reče Zenka, poslanik u Nacionalnom parlamentu Crne Gore.

Ja sam to uvek govorio – da su najveće vrednosti albanskog naroda upravo ova teroristička organizacija i svi njihovi zločini koje je ona prouzrokovala širom Zapadnog Balkana. Kako se javljala pod raznim imenima, u zavisnosti od toga da li se nalazi u Severnoj Makedoniji, Srbiji ili južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, ona je sejala samo smrt, i to po pravilu među nenaoružanim civilima, jer kad god se sukobila sa regularnom armijom, naročito srpskom, videli smo kako su završavali. Jedino je još Crna Gora ostala bez svoje „oslobodilačke vojske“, ali se bojim da taj dan nije baš daleko. Nadam se da grešim.

Poslanik Zenka nije ni najmanje naivan dajući ovakvu izjavu, koja nije samo nedobronamerna prema srpskom narodu, već je do srži uvredljiva i predstavlja veličanje nezapamćenih zločina na tlu Evrope u poslednjim godinama XX i prvim godinama XXI veka.

Podsetimo se na te „vrednosti“, kako ih Zenka naziva.

Od osnivanja prvih oružanih terorističkih jedinica na tlu Švajcarske, od tada prvaka neonacističko-ideološke ideje Velike Albanije Adama Demaćija (inače idejnog oca Aljbina Kurtija) i njihovog prebacivanja na Kosmet pod nazivom FARK (Forca Armata e Republikës e Kosovës), krenuli su zločini do tada nezabeleženi na našim prostorima. Promenivši ime u OVK (UÇK), krenuli su u svoj krvavi pohod. Posebno su bili „hrabri“ kada bi se našli oči u oči s nenaoružanim civilima.

Godina 1999. – selo Retimlje kod Orahovca. Upravo ti, kojima se Zenka ponosi, napadaju selo i samo iz porodice Kostić otimaju i ubijaju 15 članova.

Godina 1998. – selo Klečka kod Lipljana. Zenkin ponos otima 22 srpska civila koje na svirep način ubija i prvi put od Drugog svetskog rata aktivira kremiranje ubijenih u krečani u tom selu.

Godina 1999. – Staro Gracko. Ubijeno je 14 Srba koji su bili naoružani do zuba srpovima i kosama, jer su učestvovali u žetvi na svojim njivama. Najmlađi žetelac imao je svega 16 godina. Ubili su ih, baš na toj njihovoj njivi, upravo ovi kojima se Zenka ponosi.

Radonjićko jezero, u rejonu sela Gložane. U samom jezeru nađeni su posmrtni ostaci 37 civila, od kojih su dvoje dečjeg uzrasta. „Hrabri i ponositi“ Zenkini vojnici iživljavali su se nad njima, a zatim ih bacili u Radonjićko jezero.

Godina 1998. – Volujak, jama. Posmrtni ostaci 28 Srba iz Orahovca i okoline, među kojima je i maloletni Nemanja Božanić, odveden sa ocem na zajedničko stratište. Ruke su im bile vezane žicom. Ubijani su uglavnom nožem i bacani u jamu Volujak.

Đakovica, leto 1999. godine. NATO već prisutan na teritoriji Kosova i Metohije. Porodica Šutaković ostaje u Đakovici jer nema gde da ode. Pripadnici Zenkinog ponosa dolaze i ubijaju Nedeljka (63), njegovu suprugu Darinku (58), sinove Aleksandra (17), Đorđa (15) i Radomana (10). Zakopali su ih na jednom smetlištu zajedno sa životinjskim leševima.

Prizren, 15. jun 1999. godine. U samom gradu, pred vojnicima nemačkog KFOR-a, Zenkini „časni“ vojnici otimaju monaha Haritona Lukića, koga u trenutku otmice slika nemački novinar i obaveštava crkvene velikodostojnike u Bogosloviji. Otac Hariton je mučen, tražeći od njega da se odrekne Hrista. Hrist je u njemu bio jači od njegovih krvnika. Bestijalnost se završila ritualnim odsecanjem glave novomuučenika Haritona Lukića.

Zenkin ponos je patentirao novinu u monstruoznosti zločina nad otetim civilima – uzimanje i prodaju organa na crnom, odnosno sivom tržištu Evrope. Uspeli su da dosegnu najdublje krugove paklenih planova zarade na životima nevinih. Upravo te organe otetih srpskih civila dobijali su „ugledni“ građani Evrope. Zdravo da ih nosite, Evropljani. Ne brinite, dobro će vas služiti, jer su to organi Hristovih novomuučenika Srba!
<

Ovo je, Zenka, samo kap u moru zločina tvojih sunarodnika, za koje se nikada nisi, niti ćeš se, izvinio. Ja to od takvih kao što si ti i ne tražim! Ovim se ti i takvi kao što si ti ponosite. Pametan bi se stideo.

(Izvor: IN4S/Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)