Bokan: Srbija pameću i mudrošću odnijela pobjedu nad lukavim namjerama odlazećeg Mila i njegove svite!

piše: Dragoslav Bokan

Danas, u nedelju uveče, održan je hitan sastanak predsednika Srbije, premijerke naše države i srpskog ministra spoljnih poslova – na kome je doneta odluka da se konačno preseče Gordijev čvor međusobnog sudara crnogorske i srpske diplomatije. I da se time odmah povuče prvobitna srpska odluka o ”reciprocitetu” i proterivanju crnogorskog ambasadora u Beogradu – nakon razbojničke odluke lično Mila Đukanovića (preko njegovih udvoričkih ”poslednjih Mohikanaca”) da se Vladimir Božović izbaci iz Crne Gore. A sve to zbog Božovićeve apsolutno istorijski argumentovane, istinite izjave o važnosti pomirenja svih građana Crne Gore stotinu godina nakon čuvene, slobodoljubive ”Podgoričke skupštine” (od 26. novembra 1918), nakon mučne austrijske okupacije.

Milo Đukanović je lično odredio da ova Vladimirova izjava bude i njegova oproštajna karta i razlog isterivanja iz Podgorice i Crne Gore.

Mnogi su razlozi za ovakav njegov potez, udružene mržnje prema Božovićevoj izjavi, ali i prema kompletnoj ulozi srpskog ambasadora (u do skoro Milovoj privatnoj državi) za oslobođenje svih građana od političkog ropstva i neizbežnih, stalnih poniženja pripadnika srpskog naroda u ovakvom ”Montenegru”.

Namera mu je bila da napravi diplomatski i međunarodni incident koji će se, zatim, rasplamsavati i kvariti novouspostavljene odnose službene Podgorice i zvaničnog Beograda, dolivajući ulje na vatru i nakon promene vlasti, nakon ”drugog decembra” i novog početka funkcionisanja pobedničke Krivokapićeve vlade.

I u tome nije uspeo!

Srpska strana je reagovala odmah i to onako kako smo svi želeli i očekivali. Reciprocitetom za kojim čeznemo već decenijama u odnosima sa svim mogućim poniženjima naših državnika i diplomata.

A pošto je delovalo da će ovakva reakcija nadvladati sve druge argumente i multidimenzionalne okolnosti (pre svega u vezi budućnosti naših odnosa sa onom Crnom Gorom koja nije izbacila srpskog ambasadora, ali bi morala da snosi posledice ovog brutalnog incidenta, ni kriva ni dužna), odjednom se dogodio i drugi čin ove male, interne diplomatske drame sa dugoročnim posledicama.

Okupili su se najvažniji ljudi Srbije za naše međunarodne odnose – i prelomilo se, Bogu hvala, na najbolju moguću stranu, jedinu koja ide direktno protiv lukave namere nekadašnjeg diktatora, a sada još samo uvenulog predsednika neke nove i sasvim drugačije Crne Gore.

Ono što Milo Đukanović i njegovi poslušni saradnici nisu želeli, niti očekivali se dogodilo! Za mnoge neočekivano i naizgled ”suprotno prvoj reakciji” zvanične Srbije.

Srpska strana je, naime, odlučila da ipak sačeka odluku nove crnogorske vlasti – koja će, bez ikakve sumnje, za par dana službeno poništiti ovu kratkoročnu i provokativnu odluku sa mrtve adrese onemoćale i obezvlašćene Milove kancelarije.

Odlučila je da izbegne nepotrebni sukob sa stranom koja ničim nije učestvovala u ovoj ujdurmi, i da usput dobije međunarodne pohvale i javnu podršku čak i nama nenaklonjenih diplomata – uz preporuku međunarodne zajednice da Milova vlast (koja traje, doslovno, još samo par dana) povuče svoju nepravednu, svađalačku i politikantsku odluku.

I učinjeno je ono što bismo mogli nazvati ”nokautom” bez nepotrebne borbe i uz vešto izbegnuti klinč.

”Win-Win” kombinacija je mudro pobedila sve zamke i iskušenja, u situaciji gde niko nije izgubio (sem onih koji su dobili bumerang sopstvene mržnje pravo u lice).

Krivokapićeva vlada tako neće početi svoj mandat sukobom sa srpskom državom i njenim predstavnikom u Crnoj Gori, a srpska vlada (i naš predsednik) su uspeli da stvar ne dobije veći značaj nego što zaslužuje i nekakav pogrešni tok, nasuprot već skoro obezbeđenog razvoja mnogo boljih odnosa dve bratske države nego ikada do sada.

Milo Đukanović je tako ostao u poziciji onog siktavog i večno ljutitog crtanog lika po imenu Iznogud (koji po svaku cenu hoće da bude kalif u čuvenom stripu), sa još jednim, ne i poslednjim porazom u njegovom tragičnom gubitku kontakta sa realnošću, pravdom i interesima svih naroda koji (s nadom u bolje odnose) žive u naše dve susedne i sudbinski vezane zemlje.

A srpska vlast je ekspresno pobedila iskušenja postavljena pred nju i pred novu vladu Crne Gore i dala svima priliku da se, na delu, vide neki drugačiji, lepši i hamoničniji tonovi u našim međudržavnim odnosima.

Srbija je sinoć pobedila za budućnost. Pameću i mudrošću naših predstavnika u kritičnom međuvremenu između kraja bivše i početka nove crnogorske vlasti.

To je i simbol najboljih mogućih odnosa između Beograda i Podgorice, u znaku podizanja veličanstvenog spomenika Stefanu Nemanji, najpoznatijeg Podgoričanina (rođenjem), u podnožju beogradskog Hrama posvećenog njegovom najmlađem sinu.