Bećković: Milo Đukanović je roba kojoj je istekao rok trajanja!

Piše: Matija Bećković, pjesnik

Poklič „Ne damo svetinje“ ne svodi se samo na ne damo hramove nego znači i ne damo jezik, ne damo pismo, ne damo ime, ne damo naciju, ne damo istoriju, ne damo obraz i svoje mesto među ljudima i narodima. I pored svih veličanstvenih litija i junačkih podviga mučeničke opozicije, bojim se da ne bi učinili ništa da im se nije pridružila međunarodna zajednica, u koju se vlast najviše pouzdavala.

A strani faktor je bolje od nas znao šta je ta vlast radila, a mora da je radila čuda čim je i međunarodnoj zajednici dosadila. Oni sada sve čine kako bi zabašurili da su izgubili i malo-malo po modelu „molim, učiteljice“ prijavljuju i dosađujuju toj zajednici ne bi li ih vratila u zagrljaj. Ona odgovara da ih ne interesuju ni Srbi ni Crnogorci, nego kriminal i korupcija. A te dve reči bivša vlast ne pušta preko zubnoga praga.

Dešavalo se da pojedinac iz poznatih razloga menja identitet, menja ime, podvrgava se plastičnoj operaciji, izmišlja novu biografiju… Takvi pojedinci su krenuli da menjaju identitet celom narodu. I to onom koji od svih problema jedino nema problem identiteta. Valja biti mnogo strpljiv dok sve dođe na svoje mesto. Najvažnije je da je genetski reinženjering u Crnoj Gori propao. Istina, poznato je da Srbi jedva čekaju da se u sve razočaraju. Đukanović je roba kojoj je davno istekao rok upotrebe. Sada je na redu da se skloni s police.