Ana Brnabić o Belivuku i prisluškivanju: Saslušani su neki krupni igrači, klan je uvezen u Srbiju

0

P redsjednica Vlade Srbije  Ana Brnabić kazala je da ne zna ko je prisluškivao predsjednika Vučića, ali to je bez sumnje neko ko je vršio visoku državnu funkciju, jer takve kapacitete nema niko drugi.

Ističe da nadležni rade svoj posao i da ona s nestrpljenjem očekuje da dobije rezultate istraga.

“Neko je zloupotrebio državne kapacitete u najgoru moguću svrhu, a to je, ako prisluškujete predsjednika države i članove njegove porodice, praktično državni udar”, navodi ona.

Hoćemo li ikada dobiti odgovor ko je to bio?

Sigurna sam da hoćemo.

Stalno se provlači da je Veljku Belivuku pomagao neko iz vrha države, ali osim nekoliko policajaca i jednog bivšeg načelnika policije, nije uhapšena nijedna “krupna zverka”. Hoće li se na ovome završiti?

Neki krupni igrači su privođeni na saslušanje, pa ćemo vidjeti.

Na koga mislite?

Na Dijanu Hrkalović, recimo. Ali ne bih prejudicirala ničiju krivicu, kao što nikoga ne bih ni abolirala prije vremena. Istraga ide zadovoljavajućom brzinom s obzirom na to koliko je sve kompleksno i osjetljivo, ali vjerujem da ćemo doći do kraja i da će svi odgovorni biti privedeni pravdi.

Ovdje je riječ o novom klanu koji se praktično formirao poslednjih godina. Da li osećate odgovornost?

Taj klan je pre svega uvezen u Srbiju iz Crne Gore i ta vrsta kriminala se u Srbiju prelila, kao što se prelivaju i neke druge vrste iz nekih drugih država. Mislim da je prvi put urađena ovako opsežna istraga. Posle “Sablje” nikada organizovanom kriminalu nije zadat tako težak i ozbiljan udarac, a podsjetiću vas da je “Sablja” usledila nakon ubistva premijera. Sada nismo dozvolili da sve ode toliko daleko. Država je bila neuporedivo efikasnija i spremnija, tako da se ne osjećam odgovorno već ponosno što smo kao država uspjeli da napornim obaveštajnim radom preduprijedimo sve što su kriminalci željeli da urade da destabilizuju zemlju.

Jeste li se plašili za sopstvenu bezbjednost ili za bezbjednost predsjednika Srbije?

Jesam. Plašim se i dalje, ne za svoju već za bezbjednost predsjednika Vučića zato što je prirodno da je on ugrožen, jer on je viđen kao figura koja obezbeđuje stabilnost i sigurnost državi, i političku i ekonomsku i svaku drugu, i garantuje napredak. Sigurna sam da postoji mnogo ljudi i u zemlji i u inostranstvu kojima ne odgovara ovako jaka i stabilna Srbija.

Imamo skoro najviše vakcinisanih građana na 100.000 ljudi, ali i najviše novozaraženih u regionu i taj broj nikako da padne. Kako to objašnjavate?

I dalje smo među zemljama koje najviše testiraju, pa je normalno da na najviše testiranih imate i najviše zaraženih. Kod nas je procenat pozitivnih u odnosu na testirane stabilan, ali relativno visok, između 16 i 17 odsto dnevno, i ne pada. Rekla bih da su se ljudi malo opustili, posebno oni koji su se vakcinisali, pa nažalost u ovom trenutku ima ljudi koji su primili prvu vakcinu i misle da su zaštićeni. To se dešavalo i u Izraelu kada je krenula masovna vakcinacija. Išla je jako dobro, ali su brojevi krenuli da rastu. Mi razmatramo da pokrenemo edukativnu kampanju o tome da ljudi moraju da se pridržavaju mjera i nakon vakcinisanja, i to dvadesetak dana nakon revakcine.

S obzirom na to kakve mjere imamo i da one u poređenju s ostalim državama nisu restriktivne, naši brojevi su solidni. Generalno se dobro držimo. Pratimo situaciju na svaka dva sata i u odnosu na to razmatramo mjere, ali vjerujem da će i brojke padati kada se ljudi naviknu da budu disciplinovati sve do potpunog dejstva vakcine.

Stalno stižu nove doze vakcina različitih proizvođača. Hoće li biti dovoljno za sve zainteresovane?

Biće, bez sumnje. Građani će i ubuduće moći da biraju vakcinu. Kako bude prolazilo vrijeme, izbor će biti samo veći. U početku smo imali daleko najviše „sinofarm“ vakcina, a biće sve više “Fajzer”, “Astra-Zeneka”, “Sputnjik V” vakcina. Izbor će biti sve širi.

Pitam vas hoće li biti dovoljno zbog toga što je vakcinisanje Vedrane Rudan podiglo buru u javnosti?

Priča s Vedranom Rudan je jedna od onih “ako uradite, kajaćete se, ako ne uradite, kajaćete se”. Uvijek će biti nezadovoljnih. Meni je drago što je Vedrana Rudan primila vakcinu. Vidjela sam pismo jednog našeg građanina koji je rekao da se odriče vakcine u njenu korist i da ona nema kome šta da objašnjava. Vlada je stavila umjetnike i radnike u kulturi na listu prioriteta. Mislili smo da je to dobar signal da kažemo šta nam je važno. Jedan od tih radnika u kulturi predložio je Vedranu Rudan za vakcinu i mi se nismo miješali.

Kakav dalji trend vakcinacije očekujete? Kada bismo mogli da dođemo do kolektivnog imuniteta?

Prema našim procjenama, do kraja februara će oko 20 odsto punoljetnog stanovništva biti vakcinisano. Ako tome dodamo one ljude koji imaju antitijela pošto su preležali koronu i ako nastavimo ovim tempom, mislim da ćemo do kraja maja vrlo vjerovatno doći do kolektivnog imuniteta. Ali, nisam dovoljno stručna da bih bila sigurna. Meni je najvažnije da vakcinacija ide što brže. U ovom trenutku imamo oko 635.000 ljudi vakcinisanih i preko 800.000 vakcinacija, dakle preko 170.000 onih koji su primili i drugu vakcinu. Svakog dana povećavamo broj vakcinacija. Rekord je postavljen pre nekoliko dana. Oko 73.000 ljudi je vakcinisano, od kojih je 30.000 primilo prvu dozu, a ostali su primili revakcinu. Moramo da idemo na između 80.000 i 100.000 vakcinacija dnevno.

Koliko su vakcine plaćene?

To je povjerljiva informacija, ne zbog nas, već zbog proizvođača. Mogu da kažem građanima da mi je žao što ne mogu da pričam o detaljima. Dobili smo jako dobru cijenu i neke vakcine koje postoje kod nas i u EU, mi smo ih povoljnije plaćali.

Zašto je problem da se to kaže? Hoćemo li ikada znati?

Vjerujem da hoćemo, ali ne znam kada je realno. Što se građana i budžetskog novca tiče, te vakcine su toliko važne da koliko god koštale, to je cijena na tržištu i tome nema alternative. Morali smo da nađemo novac. Dobro je što smo finansijski stabilna, jaka država, prevashodno zbog svega što je urađeno od 2014. do danas. To nam je dalo mogućnost da među prvima potpišemo ugovore, platimo avans i da stanemo u red za svaku vakcinu. Pored toga, donirali smo dva miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine, a platili smo avansno i da budemo dio kovaks mehanizma, i to skuplju opciju po kojoj neke vakcine možemo da odbijemo i da biramo najbolje za naše građane. Imali smo novca za sve to. Nadam se da će sve biti javna informacija zato što znam koliko smo sve to dobro ispregovarali, ali to je ugovorna obaveza i zasad cijenu moramo da držimo u tajnosti. Nijedna zemlja ne priča o tome, pa čak ni EU koja je kolektivno pregovarala.

Hoće li Srbija i kada proizvoditi vakcine protiv korone?

-Vodimo razgovore sa ruskim Gamaleja institutom za proizvodnju na “Torlaku”. Ove nedelje završen je drugi sastanak. To je prošlo jako dobro. Tu postoje dvije faze. Prva, koju ćemo moći da završimo u naredna dva ili tri mjeseca, podrazumijeva da dobijamo sirovinu i ovdje samo pakujemo i distribuiramo, što nije mala stvar. Druga faza tiče se proizvodnje, ali to je dugoročniji period i to bi moglo da se desi za osam, devet meseci.

Šta znači nova metodologija pridruživanja Srbije Evropskoj uniji?

Sa strane države znači efikasniji proces pristupanja EU. Sa strane građana, proces je lakši za razumijevanje i manje birokratski. Građanima proces pristupanja preko poglavlja ne znači ništa, već znače konkretne stvari. Nova metodologija znači otvaranje ne pojedinačnih poglavlja, već istorodnih oblasti, pa će i građani sve lakše pratiti.

I pored slabosti koje je pokazala EU, ona je za nas i dalje ideal.

Zato što je ideal kojem težimo evropsko društvo. Razdvojila bih te dvije stvari – evropsku Srbiju od Srbije u Evropskoj uniji. Mi možemo imati evropsku Srbiju čak i kada nismo formalno pravno član EU. Ne znači neophodno da ćemo biti članica kada budemo postigli vrijednosti Evropske unije. Možda unutar EU neće biti apetita za nove članove. Posao moje vlade je da napravimo evropsku Srbiju. Ta evropska Srbija će biti spremna za EU, a da li će sve članice biti spremne za proširenje, zavisi od njih. To je samo i isključivo politička odluka.

U martu počinje međustranački dijalog o izbornim uslovima pod okriljem EU.

Kao predsjednica Vlade nisam deo dijaloga. Od Vlade zavisi saradnja za ODIR-om i OEBS-om oko primjene preporuka koje su oni dali nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora. Napravili smo radnu grupu, urađena je detaljna analiza njihovih preporuka, sledeći korak je da idemo u javnu debatu i potom u izmene i dopune relevantnih zakona. Od dijaloga, kao član SNS, očekujem da će stranke bivšeg režima istrajati ovaj put u dijalogu na koji toliko pozivaju. Prošli put su pozivali, a onda su svaki dijalog napustili posle prvog ili drugog sastanka. Nadam se da će ovog puta biti ozbiljniji, ali se nažalost to ne može zaključiti kada pogledate njihove platforme za pregovore u kojima oni traže da uređuju javni servis ili da imaju svoje “povjerenike” u javnim preduzećima. To je relikt njihovog vremena u kojem su oni uređivali medije, a javna preduzeća bila partijski plen koalicije na vlasti. Kandidovanjem ovakve teme u okviru stranačkog dijaloga pokazuje šta su ambicije opozicije, a to je da Srbiju vrate na staro. To se neće desiti.

Da li je moguće doći do kompromisa?

– To ne zavisi od SNS, već od toga hoće li oni misliti da ima smisla da izađu na izbore. Ako im odgovara bojkot kao paravan za politički neuspeh i malu podršku, onda će bojkotovati.

Kao mogući pregovarači opozicije pominju se Bojan Pajtić i Slobodan Samardžić. Da li ih poznajete?

Pajtića poznajem, Samardžića ne, ali nemam neko mišljenje o tome. Ako opozicija želi da im to budu predstavnici, samo naprijed.

Da li osuđujete napad kokoškom na Mariniku Tepić?

Ne bih rekla da je napad.

Gađao ju je čovek kokoškom.

Kokoškom iz Morovića koja gaji marihuanu. Mislim da je to performans, da je čovek time želeo da pošalje poruku. Svi mi građani Srbije i dalje očekujemo izvinjenje gospođe Tepić što je Vojsku Srbije optužila da gaji marihuanu i da su narko-dileri. Ona zna da je to bila laž, a izvinjenje još nismo čuli. Mislim da je kokoška prigodan performans da podsjeti na njene laži.

Zar to nije previše? Ako je zaista slagala, da li to može pristojnije? Ili uvijek moramo da se takmičimo ko će biti gori?

Mislim da laži Marinike Tepić toliko daleko idu da ništa bolje ne može da ih ogoli od performansa koji će skrenuti pažnju na njih. Laž je da se u Moroviću gaji marihuana, laž je da smo zatvorili ljude u kuće u martu i aprilu da bismo naseljavali migrante autobusima, laž je da smo privatnim laboratorijama davali da rade PCR testove… Toliko sumanute laži bez ikakve odgovornosti, što nas dovodi u situaciju da je samo performans može da bude delotvoran.

Ja ipak mislim da je delotvornije ovo kako mi sada govorimo?

Moguće, ali nas je do ovog razgovora dovela kokoška.

Dosta argumenata za i protiv vojnog roka

Šta mislite o vraćanju obaveznog vojnog roka?

Tokom pandemije smo svi mogli da se uvjerimo koliko je važna vojska kao institucija. I ne mislim samo na bezbjednosni aspekt, nego i znatnu pomoć kada je riječ o civilnoj zaštiti. To je tema koja je zaslužila širu javnu raspravu i čula sam dosta dobrih argumenata i za i protiv.

Rcite mi, molim vas, jedan dobar argumen za vraćanje?

Jedan koji sam čula od ljudi u mom okruženju za koje ne bih mislila da su za obavezan vojni rok, jeste da je vojska uspjela da nauči dečake…

Da nameštaju krevet?

Da budu disciplinovani, da rade, da se uozbilje i tako dalje.

Znači to ne može u okviru porodice?

Očigledno da neke porodice smatraju da bi Vojska bila djelotvornija, ali to je nešto što sam čula. Imam sina, pa ću se i lično suočiti sa ovim izazovom.

“Šta god da kažem o zakonu o istopolnim zajednicama, reći će da nisam objektivna”

Zašto se ovoliko čekalo na zakon o istopolnim zajednicama?

Ne mogu da odgovorim, jer šta god da kažem, kritikovaće me da nisam objektivna. Pustiću resornu ministarku da se bavi tom temom.

Kod ljudskih prava nema objektivno i subjektivno.

Suviše je blisko mojim privatnim interesima da automatski znam kako bi se moj komentar tumačio.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.