Piše: Emilo Labudović
Kao još uvijek nedozrelo i pretpolitičko društvo u kojem demokratija, ona istinska, još nije prenoćila, Crna Gora je dušu dala za raznorazne, manje – više ili sasvim neuspješne, političke eksperimente i pokušaje. Decenijama smo imali apsolutnu vlast jedne partije koja nikad nije ostvarila apsolutnu većinu, već su joj, „na mobu“, dolazili razni politički i podtrpezni privesci čija se politička posebnost, zahvaljujući funkcijama i apanažama, vrlo lako rastakala u kiselini osione diktature bezbideologije, pa je nad Crnom Gorom carevalo jednolično DPS „mrtvo more“.
I kad nam se onomad pričinilo da smo iskoračili iz tog mrtvila, uslijedio je novi eksperiment, neviđen u dosadašnjoj svjetskoj političkoj praksi – ekspertska vlada bez eksperata. Naravno, ukoliko se „ekspertima“, sa sve premijerom, a uz izvnjenje rijetkima, ne smatra ona družina šiljokurana, s konca i konopca, koje ni najrođeniji ne bi poslali u samoposlugu a kamoli u ministarsku fotelju. Kakav orkestar, takva mu i svirka, pa „eksperti“, što svojom a što „zaslugama“ onih koje su gajili u njedrima, odsviraše svoje prije nego se opasuljiše. Ne znam samo da li su, na kraju „koncerta”, shvatili da se, osim u krajnje specifičnim okolnostima, politikom uglavnom bave – političari. Takvi kakvi su, od naroda su izabrani, a vlade su, par ekselans, politička kategorija, dok je krajnji dometi eksperata – pozicija savjetnika.
I samo što se „slavno“ okonča jedan, uslijedi novi, ništa manje bizaran, eksperiment – manjinska vlada sa većinskom podrškom onih koji su izgubili izbore. Time se još jednom potvrdi ono što i vrapci znaju, da su u Crnoj Gori izbori obična maskarada i sekiracija za jedan dan, bez ikakve potrebe, jer se pravo „biranje“ i kombinovanje „pobjednika“ vrši naknadno, daleko od Parlamenta, u rezidencijama dviju ambasadorki.
Ali, osim te osnovne nelogičnosti, najnoviju vladu karakteriše i još jedna, ništa manje neobična. Naime, skoro polovinu vlade koju su formirale političke stranke, manjinske po svemu, a uz „većinu“ koju joj, takođe, obezbjeđuje politička stranka, čine dojučerašnje jurišlije iz takozvanog „nevladinog“ sektora!? Čak i na nivou teorijskog razmatranja, postavlja se osnovna dilema: ili je vlada ponovo odustala da bude politička, ili je nevladin sektor odlučio da uskoči u – vladu. U oba slučaja, niti je prirodno, niti je logično, niti je standardno. A o uspješnosti – tek kad se pokažu na djelu.
Još od kada su neoliberalna politička teorija i praksa „porodile“ NVO kao neku vrstu civilne i građanske kontrole vlasti, postoji, makar do sada nerazjašnjena, dilema jesu li ove „organizacije“ svojevrstni paraziti, strani plaćenici ili nezavisni čuvari demokratije? Da li su one „otvorene oči i uši“ javnosti, lupa pod kojom se jasnije vide društvene anomalije, korupcija i bezakonje, glas javnosti koji žigoše, ukazuje i upozorava nosioce vlasti na ono što je nemoralno i neprihvatljivo. Ali, ono što nije uopšte sporno jeste činjenica da su NVO produžena ruka određenih centara moći, najčešće izvan granica, koji bi ne samo da nadziru i upozoravaju, već i da direktno odlučuju. Taj sindrom je naročito prisutan u Crnoj Gori gdje su mnogi politički i društveno neostvareni pojedinci našli bogato uhljebljenje u izdašno finansiranim NVO, kao „prečicu“ do pozicija koje donose vlast i moć. Prostije rečeno: stara Iznogudova težnja da bude „kalif umjesto kalifa“!
„Nevladinoj“ vladi Dritana Abazovića treba, svakako, pridružiti i novoimenovanog šefa ANB, starog zapadnjačkog i NATO „promotera“ (nekad se to zvalo špijunom), onog Sava Kenteru, dojučerašnjeg NVO aktivistu u direktnoj službi određenih vlada. A bilo bi krajnje nepravedno zaobići i, takođe dojučerašnjeg, NVO aktivistu na čelu Javnog servisa koji nikako da se obikne u novoj ulozi. Umjesto da se ponaša u skladu sa funkcijom koju „obnaša“ (kako napisa u jednom svom skorašnjem saopštenju, kao da je „generalni“ HRT a ne ovdašnje televizije), i da rešava pitanje vječnih miljenika i lezilebovića, zaposlenih a besposlenih, prekobrojnih po svim kriterijumima, on nastavlja da se jada i pravda javnom mnjenju. Ako su „višak“, a niko nikad nije utvrdio koji je to optimalni broj zaposlenih u Javnom, ako su neizlečivo „bolesni“, ako se ni po jednom kriterijumu ne uklapaju u programsku orjentaciju, onda je rešenje bolno, ali jednostavno – pravac izazna vrata. Ali, gen.dir. Javnog dobro zna od koje su fele i čiji su oni u koje upire prstom a koji su, kako reče, „svo vrijeme“ (mada se, po pravopisu, ova priloška odredba piše „sve“) van pogona, pa ne dira u osinjak. Jer, onima koji su ga prekomandovali iz NVO u svojevrstan vladin sektor potpuno je svejedno koliko je zaposlenih, a posebno besposlenih, pod krovom Javog servisa sve dok to finansiraju građani Crne Gore.
I tako, jedan eksperiment smjenjuje drugi, a ovdašnja zamorčad, poput laboratorijskih miševa, čekaju red za vivisekciju i kombinovanje metoda, postupaka i rešenja, ali sve samo u granicama političke laboratorije na koju je odavno stavljena tapija. Prvo, prikriveno i indirektno, preko NVO, a onda otvoreno i direktno preko „nevladinih“ u vladi.
Bože, da li je neko o tome obavijestio onog nadobudnog i samoljubivog Dritana koji se do jaja utripovao da – vlada?
Možda ima ,,krila Jabučila“,ili,oči veće od žumanca,u svakom slučaju ljuska mu je čvršća od ljuske jaja…kako i ne bi!?Ne mora ga čuvati
nijedno ,,krilo CG“ ,ako zatreba, za tako nešto,o,ima celu Albaniju…. I neka ima,treba da ima!!!
Reče Njegoš,davnih dana…reče nešto,zato deca, odavno nisu u obavezi čitati.
Davno se, još za vreme Njegoša,mnogo čega zbilo,tako da on ni tada nije žalio ,,samo za Lesendrom“…
Znate Vi to,samo im nagoveštavate,navodno kroz ,,loš žargon“pa,ko želi neka čita,ko ne želi,kao ja, jer smatra sebe nebitnOIm u ,,odluci“…tako i od 600-700 000 nas,bar 500000 nas smatra sebe nebitnim u ,,odluci“.Zašto bismo onda,ikom bili bitni.
Bravo Dritane,klanjali su se Dritanu, na Dan nezavisnosti, možda jer su shvatili,da su zavisni ili nezavisni…!?Izvinjavam se na izrazu,ali meni je djelovalo kao da se klanjaju,pa gledam, ko je živ a ko mrtav.
Bilo je lepo videti.Šarmantan Dritan.
Da imamo boljeg,iznjedrili bi ga.I da imamo,šta će nam!…
,,Dritan je bitan“-kažu!
I tako,
,,Ipak se okreće“
Ne znam kako tada završi Galilej!
Ne treba mnogo ni znati ni čitati.
Prošlo je vreme ,,znanje-imanje“,lakše je neznanje i nemanje.
Hvala autoru teksta/kolumne.