Nije Šukoviću do ženskih prava no do istine o „Živoj istini“

piše: Slavko Mašović

Jučerašnja navodna prijava protiv jednog tužioca o navodnom nasilju u porodici i njen plasman u jednoj bandi (strani) medija otkriva na poseban način našu turobnu stvarnost. Suština je u tome da što je manje odvažnih tužilaca manje će biti onih koji će istraživati preprljavu zaostavštinu Đukanovićevog kriminalnog režima. A ionako je odvažnih premalo.

Prvi je tu informaciju, možda neslučajno, plasirao portal Antena M, glasilo Darka Šukovića, poznatog borca za nezavisnu, nikad pokorenu, stariju od Atlantide, Crnu Goru, a suštinski borca za njenu kasu i direktni link sa njom.

Nije Daśi Šukoviću stalo za ženska prava koliko li ni za Srbiju, nego kao stari i previjani poklonik državne kase prosto tolkuje – što je manje radenih tužilaca to je manja mogućnost da se sazna šta je sve rađeno u gazda Milovom sistemu.

A zobao je i Daśa polijepo.

Možda će nekog tužioca, koji je prefinjeno pažljiv sa ženama, jednako zanimati koliko je, recimo Verica Maraš iz kase Plantaža usula u Daśinu „Živu istinu“. A u istini Darkovoj nije bilo ni slova o našoj pljačkaškoj i sramotnoj državnoj istini u gazda Milovoj režiji protekle tri decenije.

Nije imao kad Darko da se bavi istraživačkim novinarstvom od bubanja lovačke istorije.

Nije ispuštao iz ruku skriptice i puškice koje su mu pripremali Živko, Šerbo i Novak da briljira kad pred kamerama, koje smo mi plaćali, nabasa na kakvog nepripremljenog i marifetlucima nevičnog, a izabranog, srbijanskog istoričara.

Svaka ti je istina kao „živa“.

Ovu duplo „navodno“ na početku priče ni u primisli nije unaprijed odbrana tužioca „nasilnika“. Naprotiv neka odgovara makar i da joj je sasuo u brk da je depeesovka.

Prosto poštujemo, kao pravnik Daśa, prezumpciju nevinosti. A i zebemo šta je sve moguće u bolesnom i uništenom udbaško pravosudnom sistemu još Milove državice.