Piše: Saša Dr.Đurović
Rado bih se pozabavio seoskom ludom koja je pomenula Tina Ujevića i plediranje, nego je bio zastoj u saobraćaju na relaciji -portal and me- pa ovaj tekst čekaše, kao Penelopa Odiseja. Tehnički razlozi, dešava se. I velikima.
Elem, poslao mi kum na viber izvjesnu nevjestu, uoči državnog praznika, u kom reklamira ona trobroj jedne cg dnevne novine. Nije joj mane da je sa sajta za odrasle. Lomi ga u struku kao Olivera Kana Džej Džej O Kocha svojedobno. Reko’ -je li ovo AI kume? Ne kume, no stvarno. -Au! Samo joj dvojica fale, rekoh.. Koji kume?- Uglješa i Čađo. – Tržišna utakmica mora biti dobiVena! Novina mora biti probiVena. Oops, prodata. A manekenka mora bit’ probiVena. UbiVena za bizMisA. Za nudizam, onaj kuma Žooorža. Znao je nesretni Živko.
Nije znao Međedović Luka!
Nego, mijenjam kanale pa zabodoh broj tri, parlamentarni, piše, pa ceremonija, prijem neki kod Jakova, na Cetinje, šta je ovo Vala Bože? Bi prijem povodom 13og jula, ko slavi. Bijahu tamo svakakve figure.. Crna Gora jes malena, al je časna i poštena! Bila nekad.. Možda. Evo i Marku Miljanovu osporavaU čojstvo a ne daU da se biblioteka nazove po njemu. Ne daU antifašisti. Od fašista su gori jedino antifašisti. Najbolje da se biblioteka zove po manitome Savi. On je bio veleuman, načitan. A mogla bi da se zove i Čiča.
Kad je god neki prijem sjetim se Srećka Šojića, i njegovih odlazaka kod raznih ambasadora u kultnoj seriji „Bela Lađa“ kad on i Micika, saS „sisići“ defiluju obezglavljeni, malo ušavniji nego li ovi od Jakova. Pa bude tu raznih ugostitelja, trgovaca, uslužnih radnika iz mesne industrije, konobara, svi evoluirali u privrednike! U nauku leptejebo! Pa mislim nešto đe su se prekvalifikovali, na koji Vakultet.
Znam za čijeg zemana, onog dugovratog studenta ekonomije sa prosjekom zeru preko 6 ali ne znam đe su učili Vakultet. Kod Miće Megatrend, u KG, Ljubuški, NP ili Leposavić? Za Kragujevac se znala tarifa, 200e ispit.
Čis’ račun duga ljubav! Molim lepo! Moj drug Zvonko Ružićić bijaše dekan Više ekonomske u Biograd, koliko ih je samo Zvonce proizveo u akademske građane. Kao dobri Mišo, starograđanin, u „Radnički“ nekad, mada ih je Mišo proizvodio u srednjoškolce. Od Triglava pa do Gevgelie! Jednom je kod nas obitavao strinin brat, vo Strumica, 3 dana, polag’o kod Miša.
Ali Zvonko bijaše dekan, from Požega, Užička, tamo odakle je Draginjina ujčevina. Srpkinja jeeee.. rodila.. Kaže pEsma.. I, možda su naočare kroz koje gledam te uzvanice i lepše im polovine, previše kritičkijeg stakala, ‘nako, manje foto više gray, ali tak je bilo. Časna rEč! Srpska rEč. Srpski svEt. A Srpska reč bijaše novina Vuka manitoga. I tako, Jakov se udrvio, umiljatog smeška, a lepša mu polovica from Bistričko naselje, naučila protokolarno, osmesi pa po koja rEč.. Bistričko.. kumovi su mi neki odande, pa Cane i Ćićo, i legendarni Radojica Koprivica poznatiji kao Špile.
Znam taj kraj, ne bEše asfalta dugo, makadam k’o miniran, kad padne kiša lokve ka’ jezerca.. I onda, iz takvog ambijenta pred dvorac, transfer je percepcije.. Kao Vlomasterom se prekriži taj neki dio prošlosti.. I neka, neđe je Kosmička pravda da se iz „favele“ ufura pod svijetlost reflektora, ravnoteže radi. Među zvezdama. Laurete 13julske nagrade, ne znam, sem Nikole režisera. Iz žirija ne znam nikog, liše Sulja i Novice.
Bota Koprivica ga je zvao s mog teleVona, budući da ga on nije imao, preciznije, diktirao je brojeve a ja „okret’o“ Novicu, pa kad se javio dadoh Boti da pričaU. A da je sunula luda s plediranjem sugerirao bih da se turi u njegove ruke. Kad je tako pametan već. Ovako umjesto seljačiću ode analitičarima precijenjenog Kiša, i hortikulture. Svaki dvorac ište svoju ludu, ne bivaju jedno bez drugoga, pa tako i CG. Pravo je osveženje, nasmija me, i kontekst a i tonalitet. ‘Nako momče ima potencijal, ma premijer da bude!
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
