Piše Emilo Labudović

Biti Mandić u Crnoj Gori je, evo neko vrijeme, krajnje sumnjivo. Već na sam pomen tog prezimena, naročito kad je riječ o onom Andriji, ćule se uši, kako one obične tako i one „iznajmljene“, osluškuje se i svaka riječ, izgovorena ovom ili onom prilikom, mjeri se i odmjerava i krajnje neprincipijelno svrstava u razne političke, etičke i etničke kategorije i kontekste.
Za jedne, on je „četnički vojvoda“, sluga stranih interesa, vučićevac, putinovac, državni udarač, glavni kamena spoticanja na džadi koja vodi u Evropu, i najveći din – dušmanin „neovisne, slobodne, proevropske“ i ko zna kakve nam još Crne Gore.

Za one druge, čak i one nominalno „njegove“, suviše je mek, zaljubljen u fotelju, skriveni „evropejac“… sve do najradikalnijih kvalifikacija da je za šaku vlasti iznevjerio i prodao svete srpske interese, jezik, Crkvu, Kosovo… A i oni koji mu slove kao politički i idejni partneri i saborci svako malo „propituju“ njegovo Srpstvo i spremnost da „pogine na polju Kosovu“.
Dakle, nije lako biti Mandić, pogotovo onom od najviđenijih Mandića u ovom vremenu. Ali, ruku na srce, sam je birao da bude taj i takav Mandić, a i birali su ga i sad nema mu druge do da breme koje je uprtio nosi do kraja, pa neka košta koliko košta.

Ali, nije lako biti Mandić i kad nijesi Andrija. Dovoljno je da ti je on, recimo, stric, i eto nevolje. Skoro godinu dana njegov sinovac Danilo bio je talac stričevog imena i pod optužbom da je šenlučio po Podgorici, pucao u neke žestoke momke i tom prilikom „ukrao“ stričevo službeno vozilo, robijao godinu.

Ali, posmatrač sa strane lako bi zaključio da su „proces“ više vodili neki (zna se koji) mediji nego što je to radilo Tužilaštvo. Svako malo, Andrija je prozivan a sinovac u punom kapacitetu koristio kapacitete Istražnog u Spužu.

Dobro de, sinovac zvani Dačo je, priznajem, nešto malo više „žestok momak“ čiju su „žestinu“ oblikovale koliko prilike i njegovi izbori toliko i činjenica da je „strikov“ i samim tim otvorena meta za svakojaki odstrel. Ali i takav, Dačo ni jednim svojim činom, čak i onda kada su prelazili granice građanskog reda i pravila, nije zaslužio da, mimo mnogih njemu sličnih, pa čak i onih stoput gorih, bude u prvom planu.

I sigurno je da taj navodni „teški“ incident, koji ga je koštao spuškog utamničenja, ne bi zavrijedio ove redove, jer je sličnih, a i mnogo, mnogo žešćih, bivalo i skoro svakodnevno biva diljem Crne Gore da Dačo nije – sinovac.

Ali, kad presuda, od koje je na kraju kao froncla ostala samo kazna za „krađu“ vozila koje je on, u funkciji stričevog ličnog obezbjeđenja, skoro svakodnevno koristio, zavrijedi prve, udarne minute Javnog servisa RTCG i (ko zna čijeg „servisa“) „Vijesti“, stvar je da se čovjek počeše po glavi i upita ko je u svemu tome lud, a kome noge smrde.

Jer, upravo zato što je čitav scenario oko Danila i njegovog „„slučaja“ fabrikovan s namjerom da strica izbaci iz sedla, a što je ispalo čisti mućak, ovakva minorna osuda se morala isturiti u prve, prije onih gdje su letjele glave, valjala se droga i nestajali državni milioni. Danilo je, prosto nevjerovatno, čak „počašćen“ privilegijom da bude ispred urbane legende crnogorskog mafijašenja, Aca Đukanovića.

I da ponovim: nije lako u Crnoj Gori biti Mandić. Stric ili sinovac, svejedno. Jer, kad se postane ikona, simbol, adresa… onda je to u ovom neznabožačkom, odljuđenom i do najnižih moralnih uzusa srozanom vremenu, siguran znak da ste meta čije je targetiranje svim i svačim ne samo dozvoljeno već i veoma poželjno. Za neke, možda, čak i isplativo.
Ali, da je iko od „strelaca“ i požmirepa, i sa one a i sa ove strane, makar virnuo u rodoslov Mandića uvjerio bi se da je „tvrd orah voćka čudnovata“. I znao bi da je, iako nije lako biti Mandić, to je utoliko časnije i ponositije. Malo li je?

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)

Tagovi

Pročitaj još

Joksimović Petriću: Omogućite mi da prisustvujem raspravi o izmjenama Zakona o PIO

Joksimović Petriću: Omogućite mi da prisustvujem raspravi o izmjenama Zakona o PIO
Lišenjec

Lišenjec
Milan Knežević opet potvrdio da je najbolji govornik našeg parlamenta

Milan Knežević opet potvrdio da je najbolji govornik našeg parlamenta