Piše Emilo Labudović
Mini – satelit „Luča“, koji je nedano Crna Gora, ruskom (gle čuda) raketom lansirala u svemir, poslao je ovih dana svoju prvu fotografiju. Na snimku, ne baš visoke rezolucije, vidi se parče planete, ali je i to dovoljno da se potvrdi da je satelit „živ“ i da funkcioniše. U nadi da će svaka nova fotografija biti bolja, jasnija i preciznija, kapa dolje pred ekipom koja je osmislila i napravila „Luču“ i dokazala da i mi, bez uvrede, „konja za trku imamo“.
Nijesam baš upućen u misiju „Luče“ i njene zadatke, ali bih bio više nego zadovoljan ako bi njene kamere mogle da dosegnu i da kroz nebesko plavetnilo snime – nas. Da nas, onako s visoka, snime iz svih uglova i u svim pozama, jer mi, očigledno, em ne vidimo sebe, em i to što vidimo – vidimo kroz one naočari koje od stvarnosti prave – karikaturu.
A za tu sliku naše „slike“ se i nije moralo u kosmos, makar nas i Rusi „nosili“. Dovoljno je samo trknuti do Gornje Gorice, nadomak Podgorice, gdje danas, za početak, ruše reflektor lokalnog stadiona. Ruše ga jer ga je onaj koji ga je napravio napravio na kanalu za odvod viška voda sa područja izloženo poplavama. Reflektor, a i dio stadiona, nijesu tamo neka straćara čija je izgradnja mogla da prođe ispod radara nadležnih i, kad je već sporna, mogla je biti zaustavljena na vrijeme. Ali, oni koji su tada planirali, finansirali i gradili, čak ni pod svjetlima reflektora, nijesu vidjeli da krše zakone i prave štetu. NJima su zakoni bili do koljena, a sva se šteta mjerila se njihivom koristi.
Još očigledniji primjer državne i državničke neodgovornosti je jedna zgrada na Zabjelu za koju je nadležna inspekcija, nakon što je godinama građena, potom stanovi rasprodati i useljeni, donijela rešenje o RUŠENJU!!! Za takvu budalaštinu, jer bi samo njeno rušenje bilo skuplje od gradnje, a o izigranim vlasnicima stanova da ne govorimo, nema opravdanja u personalnim sastavima nadležnih organa vlasti jer, bez obzira na to, zakon je – zakon i jednak je za sve. Ili, što bi narod rekao „ljubav je ljubav, ali sir je za pare“!
Nije nikakva tajna da je najveći broj „investitora“ u Crnoj Gori iz reda ljudi ili bliskih organizovanom kriminalu ili direktno iz njegovih „njedara“, i da su, kao takvi, u jednoj kriminalizovanoj vlasti kakva je vladala državom, plivali kao riba u vodi. I sad, dok je jedan broj njih u Spužu a još više ih je u redu za njega, država pokušava da trenira strogoću kad su svi rokovi za to prošli. Istina je da ni reflektor ni onu zgradu nije trebalo graditi bez debelog obrazloženja, ali je takođe istina da njihovim rušenjem dara prevazilazi mjeru. Trebalo je, i moralo se, tražiti rešenje kojim se, koliko – toliko, sravnjuju šteta i korist i, umjesto na građevinama, strogoću trenirati na „graditeljima“ i dovesti ih „k poznaniju prava“! Ni po babu, ni po stričevima.
Očigledno je da ni stotine reflektora ne mogu da obasjaju i rasvijetle građevinski haos u Crnoj Gori koji je ostavila DPS oligarhija. Učinjeno je šta je učinjeno, šteta je tolika kolika je, ponešto se da ispraviti a za mnogo toga je prekasno. Ali, da bi se zaustavila dalja devastacija ovo malo prostora koji smo naslijedili i koji bi trebalo da ostavimo naslednicima, mora se, umjesto po repu, građevinska mafija udariti direktno u glavu. Snažno, i bez milosti. Sve što je nezakonito oduzeti i privesti opštedruštvenoj korist, a robijom „grešnika“ jasno staviti do znanja budućim potencijalnim izgrednicima šta ih čeka.
Tek tada i samo tada možda će nas „Luča“ ugledati i snimiti kao državu dostojnu imidža koji, uporno i bez utemeljenja, prisvaja.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
