Građanska alijansa daje punu podršku inicijativi Odbora za rodnu ravnopravnost koja predviđa povećanje kvote sa 30 odsto na 40 odsto zastupljenosti žena na izbornim listama, saopštila je iz
Građanske alijanse, Danijela Darmanović.
“Ovim putem apelujemo na članove Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu da ovaj prijedlog bude inkorporiran u finalni tekst izmjena i dopuna Zakona o izboru odbornika i poslanika.
Imajući u vidu da su sve političke partije dale saglasnost ovoj inicijativi, i da su dostavljene konkretne izmjene koje se odnose na korekciju svega dva člana Zakona, pozivamo da se povećanje kvote uključi u ovaj paket zakonskih izmjena koji se planira usvojiti do kraja jula”, kazala je Darmanović.
Kako je kazala, ukoliko se ovo povećanje nađe u usvojenim izmjenama, to će biti jasan pokazatelj posvećenosti političkih partija unapređenju rodne ravnoteže.
“Više od deset godina nakon uvođenja kvote od 30 odsto manje zastupljenog pola na izbornim listama, Crna Gora i dalje ne ispunjava zakonski minimum rodne zastupljenosti. Iako je sistem kvota uveden još 2012. godine, praksa pokazuje da je zakonom propisana kvota od 30 odsto žena bila ispoštovana samo jednom – u 26. sazivu. U ostalim sazivima broj žena u parlamentu ostajao je ispod minimuma: u 25. sazivu 22%, u 27. – 27 odsto, a u aktuelnom 28. sazivu svega 28 odsto žena.ž”, navela je Darmanović.
Međutim, uprkos ovom iskoraku, sistem kvota je i dalje jedini alat za ispravljanje sistemske diskriminacije, ali očigledno ne i dovoljan. Povećanje kvote na 40 odsto jeste važan korak, ali do prave rodne ravnoteže i sistema vrijednosti EU potrebno je više od zakonskog rješenja. Neophodno je kreirati bolji prostor za učešće žena u politici i uspostaviti korektivne mehanizme zaštite, koji će obezbijediti, ne samo formalno prisustvo žena u politici, već i njihovo stvarno učešće, zaštitu i uticaj.
“Podsjećamo da su lideri parlamentarnih partija još 2017. i 2018. godine izrazili podršku uvođenju kvote od 40%, ali da većina nije ispoštovala ni propisanu kvotu od 30 odsto”, dodaje ona.
Prema riječima Darmanovič, žene i dalje funkcionišu u političkom ambijentu koji je nesiguran i obeshrabrujući. Izložene su fizičkom, psihološkom i sajber nasilju. Na meti su partijskih botova, mizoginih narativa i digitalnih hajki koje ostaju nekažnjene. Takvo okruženje odbija žene od političkog angažmana i onemogućava im ravnopravan tretman u javnom životu.
“Takođe, važno je napomenuti da političke partije snose odgovornost za širenje mržnje, posebno kad svojim ponašanjem ohrabruju botove koji targetiraju žene i šire online nasilje. Takvo ponašanje mora biti osuđeno i procesuirano na svim nivoima. U ovoj godini svjedočili smo više slučajeva onlajn nasilja nad ženama u politici i novinarkama koje javno iznose svoje stavove”, ističe ona.
Na kraju, ohrabruje najava izmjena Krivičnog zakonika kojom bi se uvelo novo krivično djelo – teški govor mržnje, kao mehanizam za borbu protiv sajber nasilja nad ženama.
“Ministar pravde Bojan Božović ovu inicijativu iznio je pred Odborom za rodnu ravnopravnost, i očekujemo brzo i odlučno djelovanje nadležnih institucija”, zaključuje Darmanović.
