TAKO JE GOVORIO DANILO

Piše: Emilo Labudović

„Narode, govori vam Danilo Marunović“!!! U sveopštoj gunguli kojom je „Stega“ sinoć pokušala da „stegne“ Vilu Gorica i spriječi dodjelu Trinaestojulske nagrade, ova rečenica, pojačana megafonom, bila je kreščendo jedne nacional – fašističke farse i blasfemije koja svako malo, kao gejzir na Islandu, proključa u Crnoj Gori. Jer, ako iko u ovom nesrećnom narodu, sluđenom i podijeljenom do kostiju, ima snage, znanja i moralnog habitusa, da govori onda je to ON – Danilo!

Najnovija žrtva pogroma srpskog režima nad mladom i još nejakom stabljikom crnogorske nove državnosti i njenih perjanica, iznogiran iz mrskog Beograda, preko Makedonije (preko Hrvatske je bila gužva jer su svi putevi vodili Tompsonu) dohitao je kao sivi soko da se obrati narodu svom vjernom. E, sad, da li onom ogrnutom zastavama duginih boja ili onom pod zelenim barjakom, drugo je i manje bitno pitanje, jer „narodu“ se, naročito kad ga je onoliko malo, u zube ne gleda. Kao što nije ni mnogo bitno šta je htio ili šta je rekao. Jer to njegovo brbljanje i šašoljenje, svojom praznjikavom jednoličnošću odavno podsjeća na ciganski vergl.

Govorio je Danilo, dika i ponos Crne nam, da crnja biti ne može, Gore, jer bi, da se riječi dohvatio lider im, čuveni pravnik Bane, morao da kaže drugačije. Da, ako ima i mrvu profesionalnog obraza, objasni prisutnima da su ih – zajbali! Jer, 13. jul je Dan državnosti, dan kada je Crna Gora, zajedno sa Srbijom, bila međunarodno priznata, i sasvim je slučajnom koincidencijom povezan sa Danom ustanka. I, sad, Dan državnosti, logično, pripada svima, jer je te 1878. godine Crna Gora, u tadašnjim granicama, bila jedno i ujedno.

Dakle, i Danilovog, Banetovog i prađedova svih okupljenih pred Vilom, ali i Bećirovog prađeda, ni manje ni više. Ako je već tako, a čuveni „stegonoša“ Branislav, pravnik nad pravnicima, zna da jeste, (Danilo je već šupalj sa svih strana za tu „višu“ istoriju), otkud mu onda pravo da „prisvaja“ državni simbol tog datuma – Trinaestojulsku nagradu? Jer, ponoviću još jednom (za Danila kojem glava očito služi samo za njegovanje one boemske frizure, jer Bane, pravnik nad pravnicima, to zna naizust), taj datum i nagrada njegovim imenom imenovana – pripada svima. Pa i Bećiru.

I pokušaj takozvane zamjene teza i izjednačavanje Dana državnosti sa Danom ustanka, takođe „ne pije vodu“. Jer i taj 13. jul pripada svima. Toga dana vaskolika časna i slobodoljubiva Crna Gora, kao jedan, digla se na noge. A ako ćemo pošteno, Danilovi i Banetovi baš i nijesu, još su ih boljele noge od saborovanja prethodnog dana i klicanja Dučeu, Biroliju i zetu im, Viktoru Emanuelu.

I kako god da se okrene, čak ni sva Banetova pravnička dubina (za Danila su to „španska sela“), e može da ospori da oba datuma pripadaju svima i da na priznanje vezano za crnogorsku državnost jednako ima pravo i Bećir Vuković. Bećir, Srbin od glave do pete. Jer, i ekstra Crnogorci, kakvi su Bane i Danilo, dobro znaju da je, makar u to vrijeme, u svakom pogledu Crna Gora bila – srpska. Znači: i Bećirova.

Ali, nad Crnom Gorom evo neko vrijeme vlada istorijsko gluvilo u kojem se čuje samo Danilov glas. „Narode, govori vam Danilo Marunović“! A kad govori Danilo sve drugo mukom muči pred snagom te istine, pojačane megafonom. Jer, šta je Zaratustra kad govori Danilo!?

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)