Piše: Boško Vukićević
Dakle, nije ovih dana bilo ljepše vijesti za demokratizaciju Crne Gore: za troje sudija Ustavnog suda, privrženih oborenoj diktaturi, stekli su se uslovi za starosnu penziju, a na parlamentarnoj većini je bio zadatak da konstatuje tu činjenicu.
„Pakovanje kofera“ za troje sudija znači stvaranje uslova za deblokadu te institucije, tj. za odabir novih sudija, nezavisnih u odlučivanju a ne pod kontrolom poražene kleptokratije. Time bi se ostvarile pretpostavke da i Ustavni sud raskrsti sa tekovinama zločinačke diktature, bude u situaciji da odlučuje o krucijalnim pitanjima i pokaže svoj reformski kapacitet.
Međutim, DPS -u, njegovim satelitima, drugofamilijaškim graDŽanistima i ostalim Milovim pionirima takve reforme ne odgovaraju, te prirodan odlazak u penziju troje sudija proglašavaju za državni puč. LJute se, galame, čupaju kose i bacaju dimne bombe. No, neće dimna bomba Milovih pionira zaustaviti demokratske procese u Crnoj Gori. I oni se postepeno moraju učiti demokratiji i pravnom poretku.
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)
Još im fali Raško Konjević. On je imao odlične bojne otrove koje je bacao na nedužne građane. I sad? Ništa! Puj-pike ne važi! (Nisam ja, majke mi!) Sve se zaboravilo. Neće baš biti! Ima ih još pored Raška! Neka se sjete bar predstavnici tadašnje opozicije i neka nas sve zajedno malo podsjete!