Piše: Nikola Jović
Danilo Kiš je rekao: „Ko je ćutao o Kolimi, neka ne govori o Aušvicu.“ Kolima je bila sistem koncentracionih logora u vreme SSSR i Kiš je ovom rečenicom „gađao“ svoje licemerne prijatelje komuniste, koji su se javno zgražavali nad Aušvicem i drugim nacističkim koncentracionim logorima, a ćutali o sovjetskim logorima i gulazima samo zato što su njima upravljali drugovi komunisti.
Rat u Ukrajini nije počeo juče nego pre osam godina kada je režim u Kijevu krenuo sa ubijanjem svojih državljana na istoku zemlje. Oni koji su osam godina ćutali o ubijanju ruskog naroda na istoku Ukrajine, u Donbasu, neka ćute i danas kada se ovom tihom i medijski uglavnom nepropraćenom ubijanju bliži kraj. A oni koji kukaju na snimke Ukrajinaca koji beže neka pomisle na snimke onih koji nisu imali gde ili nisu mogli i stigli da pobegnu jer su ih ukrajinske bombe zakopale u zemlju. Kao što kaže moj prijatelj Vladimir Kolarić, u Donbasu gde god da zakopate malo po zemlji, naići ćete na rude i kosti. Uglavnom ruske. Ali i od onih osvajača koji su ove krajeve hteli pokoriti.
Režim u Kijevu, isti onaj koji je osam godina ubijao sopstvene građane ruske nacionalnosti (a pre toga im je ukinuo sva prava i krenuo sistematsko brisanje svega ruskog iz današnje Ukrajine), nije bio ništa bolji ili blaži prema svojim „lojalnim“ građanima koje je osiromašio, opljačkao, načinio igračkom NATO i Zapada i gurao neprestano u rat protiv ruske braće. Posledice te ludosti vidimo danas kada ruska vojska, kao i u Siriji ili pre toga u Gruziji, ispravlja greške prozapadnih obojenih revolucija i pokušaja istrebljenja ruskog stanovništva iz jedne države.
Kraj režima u Kijevu, ovog i ovakvog, biće na dobrobit ne samo onih koje više neće direktno ubijati (Rusa), već i onih kojih je mnogo više, koji od njega više neće indirektno stradati (Ukrajinaca i svih drugih). U krajnjoj meri, ko se tek danas oglašava povodom ovog rata, kada ruski tenkovi nadiru kroz Ukrajinu, nije ništa bolji od onoga ko bi Drugi svetski rat posmatrao tek od 1943. godine i tako rezignirano zaključio kao Rusi napadaju Nemce koji se samo brane i povlače.
Neka da Bog da se ovo zlo što pre okonča i da se što manje bratske krvi prolije i da mir što pre dođe, ali mira neće biti dok god ne bude poraženo zlo koje želi sveopšti rat po svaku cenu. Sve ostalo su bajke za decu i pacifistička kvazimoralna kukanja o tome kako smo kao čovečanstvo pali na ispitu humanosti jer smo dozvolili da nam se rat ponovo dogodi iako je 21. vek.
Jer Rusija ne započinje ratove – ali ih završava. U prestonici neprijatelja.
Gospodine Jovicu, veliko hvala na Vasem tekstu.