Napisao sam nedavno tekst pod naslovom „Dritan-paša u murtad-taboru“. Ali ne, krupne su to riječi za ovo sitno šibicarenje.
Znate one slatkorječive fićfiriće koji po čitav dan drežde ispred primorskih restorana, žustro gestikuliraju i moljakaju goste da uđu, jer je hrana fenomenalna, usluga vrhunska, ambijent jedinstven a kompletan doživljaj nezaboravan. Pa vas onda naguraju u kič-plastiku, sat vremena u polumraku iščekujete hladnu porciju, i na kraju vam sve to papreno naplate. I kad izlazite, kad uhvatite pogled usplahirenog trčkarala, shvatite da je ono što vam se učinilo kao domaćinski žar u njegovim očima samo tužni odsjaj bakšiša koji će mu oko ponoći prezrivo doturiti gazda ove ekskluzivne montenegro rupčage.
Tako je: sluga koji se očajnički trudi da izgleda kao gospodar.
Šibicarenje je uvjek sitno, pleonazam.