Podaci Euronjuzove ankete sprovedene u ljeto sugerišu da je Italija od svih država članica EU najspremnija da razmotri izlazak iz Unije ako se Bregzit pokaže korisnim za Veliku Britaniju.
Portparol stranke Italegzit Serđo Montanaro otkrio je planove za izlazak Rima iz Evropske unije za manje od dvije godine, prenosi Ekspres.
U ekskluzivnom intervjuu za taj medij, on je rekao: „Naš cilj je da napustimo EU i to je moguće. Riječ je o političkoj volji. Italijani, baš kao i Britanci, žele da izađu iz ovog kaveza“.
Montanaro je istakao da je plan prilično jednostavan i zavisi od dovođenja u parlament ljudi koji žele da napušte Evropsku uniju.
„Nedavno su prikupljeni potpisi, ali oni su besmisleni jer na kraju samo sakupljaju prašinu. Namjeravamo da sve uvedemo u parlament“, kazao je Montanaro.
Portparol italijanske verzije Bregzita naveo je: „Problem je u tome što postoji konfuzija oko toga šta treba da se uradi … a zapravo je vrlo jednostavno. Da smo mi vladajuća stranka, prvo što bismo uradili je pokretanje člana 50 Lisabonskog sporazuma. Onda bismo uveli paralelnu valutu uz evro i bile bi potrebne dvije godine da se stvarno napusti blok“.
Montanaro je dodao da bi nakon toga Italegzit težio ka pregovorima sa drugim državama, onima koje bi željele da sklapaju trgovinske ugovore sa njima.
„Ovo radimo jer vjerujemo da šaljemo poruku nacionalnog identiteta. Vratićemo kontrolu nad nacijom i valutom“.
Montanaro tvrdi da je Italegzit, formiran u julu 2020. godine, inspirisan liderom Bregzita Najdželom Faražom, kome pripisuju zasluge za raskid odnosa Britanije s Briselom.
„Mnogo mu se divimo. Za ljude koji žele da napuste EU, i to ne samo za Italijane, već i za Holanđane, Francuze i Grke, on je oličenje sposobnosti da to učine“, rekao je Montanaro o Faražu.
Lideri EU potpisali su početkom ljeta veliki paket mjera za oporavak od korona virusa vrijedan 750 milijardi evra, uključujući i fond EU koji će se koristiti kroz zajmove i grantove zemljama koje su najteže pogođene pandemijom. Budući da su među njima bile zemlje poput Italije i Španije, veliki izdatak proglašen je korisnim za Italiju, ali još uvijek postoje sumnje da će to umanjiti anti-EU osećanja.
Italijani su počeli da gube vjeru u EU nakon što se nacija našla na prvoj liniji evropske migrantske krize 2015. Neuspjeh EU da pomogne Rimu u jeku pandemije korone neki su protumačili kao „napuštanje“ Italije.
Italijanski ambasador u EU, Mauricio Masari, u martu je u tekstu za Politiko zatražio pomoć Unije da pomogne Italiji u suzbijanju virusa.
„Rim ne bi smio da bude prepušten sam sebi u rešavanju krize … Ovo je kriza koja zahtijeva globalni i, prije svega, evropski odgovor“, napisao je tada Masari.
Italija je takođe zadobila udarac u aprilu kada je EU glasala za odbijanje predloga Rima za uvođenje „korona-obveznica“, načina da EU podrži države članice u procesu izvlačenja iz recesije.
„Njemci i Holanđani su se dosledno protivili ideji uzajamnog duga, uprkos lošem stanju italijanskih javnih finansija“, izvijestio je tada Gardijan.
Istraživanje Euronjuza pokazalo je da se 45 odsto ispitanih Italijana „ili složilo ili se čvrsto slaže sa idejom“ izlaska iz EU ako se Bregzit pokaže kao dobro rješenje za britansku ekonomiju.
