Vučić najavljuje hitne zakone i EDF u Beogradu za 15 dana

Na otvorenoj sednici Vlade Srbije sa premijerom Đurom Macutom i ministrima, predsednik Serbije Aleksandar Vučić najavio je hitne izmene zakona kako bi se omogućila izgradnja malih modularnih reaktora (SMR), piše Blumberg. Kako navodi ovaj list, predsednik Srbije tvrdi da se Srbija suočava sa dramatičnim skokom potrošnje struje i padom proizvodnje u EPS-u, što zahteva hitnu reakciju.

Prema Blumbergu, glavni pokretači ove inicijative su gašenje termoelektrana na ugalj i energetska glad novih AI data centara.

Blumberg tako dodaje i da Srbija trenutno razmatra ponude sa svih strana sveta. Iako postoji neobavezujući okvirni sporazum sa francuskim EDF-om, predsednik Srbije je naglasio da su u igri i projekti iz Kine, Japana, SAD (Westinghouse), Južne Koreje i Rusije (Rosatom). Pa je tako predsednik rekao i da će predstavnici EDF-a u Beograd doći za “15 dana”.

A pored gašenja starih blokova na ugalj zbog pritiska EU i CBAM taksi, ključni razlog za hitnost su četiri nova data centra koje vlada planira da otvori za potrebe veštačke inteligencije (AI), za koje smo, priznajemo, sada prvi put čuli.

Vučić je upozorio na mogućnost energetske krize u kojoj bi „ljudi umirali u mraku”, i koristio poprilično snažnu retoriku.

Podsećamo, Srbija je zvanično ukinula moratorijum na nuklearnu energiju u novembru 2024. godine, ali još uvek nema razvijenu regulativu niti stručne kapacitete za ovakve poduhvate.

Pre samo par dana analizirali smo WNA izveštaj u kom se navodi da Srbija planira prvih 250 megavata tek 2042. godine. Stoga ukazujeemo da sadašnji narativ o „hitnosti” i o „dolasku EDF-a za 15 dana” stvara ogromnu napetost između političkog marketinga i realnih inženjerskih rokova.

Zanimljivo je da se kao glavni razlog za žurbu navode i data centri za AI, pa mi postavljamo pitanje: da li (možda?) gradimo nuklearke da bi građani imali struju, ili da bi servisirali energetsku glad tehnoloških giganata?

A pominjanje Kine, Rusije, SAD i Francuske u ovom kontekstu pokazuje da Srbija pokušava da koristi nuklearnu energiju kao geopolitički alat za balansiranje, slično kao i u drugim infrastrukturnim projektima.

Dakle, izgleda nam da Srbija ulazi u fazu gde će pitanje nuklearne energije biti „prelomljeno preko kolena”: decizionistički, bez plana o implementaciji, bez javne rasprave. A primećujemo i još jednu potpuno suludu okolnost: mi o dešavanjima u Srbiji pišemo domaćim medijima tako što informacije dobijamo od stranih medija.

(Blumberg/Nuklearna Perspektiva)