Vladika raško-prizrenski Teodosije izjavio je da talas zahteva prištinskih zvaničnika da se srpski pravoslavni hramovi na Kosovu i Metohiji izuzmu iz međunarodne zaštite predstavljaju pokušaj njihovog prisvajanja.
-Danas smo svjedoci nečega vrlo paradoksalnog, da drugi prisvajaju naše hramove. Zašto to čine? Zato što nemaju svoje i onda im je potrebno da prisvajaju ono što nije njihovo da bi tako gradili svoj identitet, da bi na taj način pokazivali da i oni eto imaju kulturu-rekao je vladika Teodosije.
On je to rekao u besedi u crkvi Svetog Nikole u Prištini, nakon liturgije koju je služio povodom crkvene slave.
Vladika Teodosije je poručio da se zna, ne od juče, nego vjekovima, kome pravoslavni hramovi na Kosovu i Metohiji pripadaju, ali da one koji pokušavaju da prisvoje pravoslavne crkve, niko ne sprečava da dolaze u njih.
-Ali ovi hramovi, kao i ovaj u kome se molimo, kao što su i Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i manastir Devič, oni imaju svoju istoriju, svoj identitet. I zna se ko ih je podigao i zašto ih je podigao. Ne da bi oni bili samo spomenici, da bi se neko hvalio njima, njihovom lepotom i veličinom, nego da oni budu dom molitve- naveo je vladika Teodosije.
Podsjetio je da se u našim hramovima molimo ne samo za sebe, nego za sve ljude.
-Prizivamo mir, prizivamo ljubav i na taj način svjedočimo ko smo i šta smo. Ali mi se tog svakako ne bojimo, niti tome pridajemo veliki značaj, šta neko priča, neutemeljeno, priča radi priče, ali svi drugi izvori, istorijski govore da naše hramove i naše služenje i boravak u njima i život naš na Kosovu i Metohiji potvrđuje da su ti hramovi dom molitve i da nam pripadaju i da će tako biti i u budućnosti-poručio je vladika Teodosije, prenio je RTS.
Liturgiji u crkvi Svetog Nikole u Prištini prisustvovalo je nekoliko stotina vjernika, što raseljenih i manji broj onih koji su ostali da žive u tom gradu.
Podsjetimo, Priština je zatražila od Uneska da se četiri spomenika koja su navedena na Uneskovoj listi svetske baštine (manastir Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu) uklone iz grupe rizične kategorije i da se promeni zemlja porekla gde su spomenici zavedeni.
