Na stotine građana Podgorice okupilo se na glavnom gradskom trgu na ispraćaju čuvenog balkanskog muzičara, Halida Bešlića.
Zamjenica gradonačelnik Nađa Ljiljanić poručila je tim povodom:
„Veče puno emocija i zajedništva. Halidove pjesme su nas još jednom podsjetile koliko Podgorica zna da voli, pamti i pjeva iz srca. 💙Hvala svima koji su večeras bili dio ove predivne atmosfere“, napisala je ona na Instagramu.
O mrtvima sve najbolje,samo mi nije jasna ova potreba za samoponižavanjem Crne gore jer ne vidim nikakvu vezu između Halida i Crne gore.Vise puta je Crnu goru u svojim pjesmama spomenuo Bora Đorđević pa mu ni svijeću nije niko ovdje zapalio a Tomsonu sigurno bi bar oni na Cetinju.
Пушећи марихуану кољачи су удахнули дозу храбрости и скинули главу још једном Србину.
Судбина Радета Рогића, заставника ВРС, истоветна је као и судбина многих других српских војника који су пали у непријатељске руке.
Дим марихуане, ‘ватање за косу, ударац песницом и крупан кадар…
-Је л’ знаш ти мене? Алмир упита Рогића.
-Не знам. -Рече Рогић, дижући руку али добија нови ударац.
-Спусти руке доле! -Виче Неџад док га чупа за косу.
-Колико имаш година, је л’ имаш деце? -Убацује се и Асмир.
-Имам 39 и две ћерке. -Одговара Рогић, док му војничка чизма гази лице.
-Ту га сеци, ту га сеци. -Говори Мустафа показујући на Рогићев врат.
-Вичи „Алаху екбер.” Говори муџахедин на течном српском језику док оштри нож.
-Немој, немој, немој… Последње су речи Радета Рогића.
На врло лошем видео запису остало је приказано њихово херојство.
Између два камена, остала је лежати Радетова глава.
Обезглављен је селу Гудавац код Крупе, 16. септембра 1995. године а снимак његовог убиства чак је и Хашки трибунал одбио да прикаже због бруталности.
Његово тело до данас није пронађено, а за ово свирепо убиство никад нико није одговарао.
Заклао га је Теофик ел Харби из Судана, који је после рата у Бихаћу отворио апотеку „Уна лек.”
Две године касније, крваву екипу са снимка у Бихаћу је забављао Бешлић Халид током прославе годишнице „Бихаћких бригада.”
Аутор је он и химне тзв. АБиХ „Пољем се шири мирис љиљана.”
Многе контроверзне слике пратиле су његову каријеру, као и изјаве попут оне да ће увек бесплатно певати за грађане Сарајева који су преживели најдужу опсаду икада.
Као да су Срби пали с Марса и појавили се у Сарајеву.
Море суза ових дана преплавило је друштвене мреже због смрти Бешлића Мује Халида, а у том нарицању најгласнији су стандардно Срби.
Јасна је носталгија за младошћу и добром музиком али није јасно да су у Београду и Бањалуци организовани јавни помени њему у част, какви нису организовани ни за доста заслужније Србе.
У Сарајеву Бошњак, а у Србији југословен…
Веле о покојнику све најбоље…
Његови певачки квалитети овде нису упитни али ово није прича о његовим вокалним способностима.
Ово је прича о томе како је он плански подржаво истребљење мог народа…
Пише: Деки РС