Piše: Bećir Vuković
Ja, Velika Srbijica, nisam EU članica, pa, gospodo, ne moram da sam usaglašena sa svim vašim stavovima…
Usput, putujući prema EU, mi usaglašavamo – štimujemo – stavove, ali i gledamo na drugu stranu, prema drugim moćnim lokomotivama i brzim putevima, gledamo na – mašinovođe – koji lože – ulažu – finansiraju – u naše putovanje…
Prevedeno na potpuno razuman jezik znači – Kina ulaže u Srbijicu, da bi ona što prije stigla u Evropu..!
Prevedeno na jedini logički jezik znači – Rusija ulaže baš u tu veliku Srbijicu – da bi ona što prije stigla u Evropu…
Vjerujte starom putniku koji u ovoj velikoj priči ne vidi nikakav paradoks…
Vjerujte, tako je, tako ispada pa prevodili sa kineskog, ili njemačkog, ili engleskog, ili ruskog, ili francuskog…
Ali, čim postanemo članicom EU, usaglasićemo sve stavove, što se podrazumijeva…
To je politika Velike Sbijice prema maloj Evropi…
Ko ne pozdravlja takav status Srbijice, taj negdje griješi u prevodu, i taj ne vidi ni japansku fabriku u Novom Sadu, ni buduću najveću fabriku čokolade na Balkanu, ni željezaru u Smederevu, ni fijat u Kragujevcu, ni granu gasovoda koja seže prema EU….
Ko ne uočava takvu politiku male Srbije, taj griješi u koracima, rečeno i sportskim rečnikom…
Taj ne vrednuje ni brzu prugu Frankfurt – Budimpešta – Novi Sad – Beograd – Niš – Skoplje – Solun,
niti onaj drugi krak brze pruge Beograd – Bar,
niti auto – put Bar – Beograd preko Mrka i Mateševa…
Pisac mora da je radoznao, čim pita da li će opet krenuti na slavno putovanje Orijent – ekspres Istanbul – Pariz..?
Kao i voz Puškin iz Beograda za Moskvu..?
Vašem piscu i mnogim čitaocima davno je bilo jasno: ako se vesele i aplaudiraju Srbiji u Zagrebu, znajte da je Srbija parkirana na pogrešnom kolodvoru…
Odskora, tako je i u drugim centrima poput Podgorice, Prištine, Sarajeva, Tirane…
Što u slobodnom prevodu na – zajednički jezik – znači, ako iz tih centara drvljem i kamenjem napadaju Beograd, onda, Srbija je jaka, i sve jača, i juri velikom brzinom, i ne zaustavlja se na sporedne stanice…
Ako predsjednika Srbije nazivaju izdajnikom oni koji priznaju lažno Kosovo – ako ste i onda slijepi – onda vam nema spasa…
Onda ste poput onog slijepca na čije trepavice padaju crne pahuljice…
Nažalost, slične kritike stižu i iz Kruga 2, najsličnije onim kritikama koje stižu sa adresa iz ulice Ilice, ili Ilidže sa žalosnim vrbama, ili iz mahale Mareze…
Stara je balkanska izreka koja se još dorađuje: ako te oni kritikuju, ne beri brige, opusti se, svirni im, i mahni, i nastavi da voziš…
Mala Srbija vakcinisala je cijeli veliki region..!
Stizali su u Beograd i zaraženi sa Baščaršije, i sa Zrinjevca, i zaražene komite iz Rožaja, i redom, od stare Maćedonije…
DŽaba, što ih babo urniše, ali svi putevi vode prema Beom gradu na dve reke…
Vaš sagovornik je primio vakcinu na jednom pultiću između Mažestika i Ruskog cara…
Na samom uključenju u Knez Mihailovu, devojka u belom mantilu iskoračila je prema meni, i sa osmehom rekla: „Ako niste vakcinisani, dopustite da to obavimo. Samo, malo, zavrnite rukav…“
I dok dlanom o dlan, sve je bilo gotovo…
Poljubio sam ruku labudice, podigao šešir, i nastavio mermernom ulicom najlepšom na Balkanu…
Kasnije, sedeći u Kolarcu, konobar me pita – Gospodine, jeste li vakcinisani. Ako niste, odnah ću ja..!
Hrvatska je članica EU, ali Zagrepčani zaobilaze Evropu i dolaze u Beograd da prime vakcinu…
A kad prime vakcinu u Beogradu, po povratku u zavičajni Zagreb, novinari i pisci obruše se na hrvatsko domoljublje…
Starci u Beču jadaju se na bečke ljekare, i veličaju Beograd i Malu Srbiju…
Kakav Sebastijan Kurtz – neka ide u klinac – odoh ja u Beograd…
Jer i ja sam za Malu Srbiju..!
Kako bi rekao pjesnik: Mala, Velika moja.
