“Vakcina je spas, korona se sad najlakše prenosi”

Da i da“, odgovara kratko Darija Kisić Tepavčević, ministarka rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnh pitanja, na pitanje „Blica“ da li bi vakcinisala sebe i članove svoje porodice ukoliko bi se u skorije vreme u Srbiji pojavila vakcina protiv korone.

Za nju nema dileme treba li da se vakciniše, a na pitanje kada vakcinu mogu očekivati građani Srbije, kaže:

– Naša zemlja je od početka bila u pregovorima sa svim vodećim kompanijama u svetu koje proizvode vakcine. Još uvek nijedna vakcina nije registrovana u zemlji porekla, ali se nalaze u završnim fazama ove procedure i ono što je sigurno jeste da će vakcina u našoj zemlji biti u primeni kada se registruje u zemlji porekla, kada se pokaže da je bezbedna i efikasna i kada prođe sve potrebne procedure u našoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva i dobije sve potrebne sertifikate da je bezbedna za upotrebu u našoj populaciji.

Ovih dana imamo konstantan rast zaraženih i više desetina umrlih. Kakva će situacija biti u danima pred nama? Hoće li korona nastaviti da divlja?

– Nalazimo se u periodu godine kada je sezona respiratornih infekcija i kada je najlakše njihovo prenošenje. Korona virus koji izaziva bolest Covid 19 pokazao se kao veliki neprijatelj čovečanstvu. Prošlo je više od godinu dana otkad nam je ovaj virus poznat, a porast učestalosti obolevanja i umiranja uzrokovan ovom infekcijom beleži se širom sveta. Prošle godine u ovo doba SARS-Kov-2 je bio ograničen samo na područje Kine, a sada praktično nema dela sveta gde ovaj virus nije unesen. Ovaj virus se prenosi najlakšim putem prenosa, tj. kapljičnim putem pa lagano pronađe put do osetljive osobe čim za to ima uslova.

U prvom talasu imali smo mnogo niže brojke, ali oštrije mere. Koja je logika?

– Vanredno stanje u Srbiji bilo je uvedeno u martu, iako je tada bilo manje zaraženih u apsolutnim brojevima nego sada, zato što tada niko nije bio spreman za prvi talas Covida 19. Na samom početku ceo svet je bio iznenađen ovim virusom i niko nije bio pripremljen. Virus se brzo širio, a mi smo bili među poslednjim zemljama Evrope gde je virus ušao. Zbog toga smo mogli da vidimo iskustva drugih zemalja, a posebno u Italiji i Španiji, gde su kapaciteti bili premali. Prvi talas korone se širio kao cunami i mi smo hteli da razvučemo epidemiološku krivu.

Imali smo restriktivne mere, ali u tom periodu nismo sedeli skrštenih ruku. U međuvremenu, nabavili smo hiljade novih respiratora, stotine hiljada testova, izgradili nove laboratorije, pokrenuli izgradnju novih bolnica, oformili privremene bolnice i višestruko na taj način povećali kapacitet našeg zdravstvenog sistema u borbi protiv te bolesti. U ovom restritktivnom periodu uspeli smo da sačuvamo naše najstarije sugrađane, koji su imali najveću učestalost obolevanja i umiranja u drugim zemljama. Naši najstariji sugrađani su i nakon vanrednog stanja zadržali zdrave obrasce ponašanja, pridržavaju se svih preventivnih mera, tako da su oni i dalje najmanje zastupljeni u ukupnoj strukturi obolevanja. Recimo, u ovom poslednjem talasu više od 85 odsto svih obolelih je u uzrastu do 60 godina.

Nije tajna da postoje nesuglasice na relaciji struka (lekari, epidemiolozi) – pravnici i da često ne prođu baš svi predlozi koje lekari iznesu na Kriznom štabu. Kakav je vaš lični stav? Da li mere treba da budu oštrije i da li je možda trebalo ranije da ih uvedemo?

– Često govorim da smo dosadili ljudima jer mesecima govorimo isto, a to je da nošenje maske, fizička distanca i izbegavanje okupljanja ostaju i dalje ključne mere protiv korona virusa i u tome smo svi saglasni. Nema čarobne formule, ceo svet, kao i mi, čeka vakcinu.

Ako ovaj treći pik uporedite sa prethodna dva, šta zapažate što mi laici ne možemo da vidimo?

– Ono što je specifično sa ovim poslednjim pikom i poslednjim naletom korona virusa jeste da se nalazimo sada u sezoni respiratornih infekcija. Prethodne godine u ovom periodu korona virus bio je ograničen samo na Kinu i u većinu zemalja je ušao kada je sezona respiratornih infekcija jenjavala. Znamo da je kod nas ušao 6. marta, kada je sezona gripa već polako počela da jenjava. U ovom poslednjem naletu korona virusa specifično je to da je virus sada u mnogim populacijama, a imamo sve uslove za njegovo masovno prenošenje. Virus se ponaša uvek isto, nalazi put do osetljivih osoba, ali jedina specifičnost sada jeste da je prisutan u populacijama u momentu kada je njegovo najlakše prenošenje.