vT Uo D7 fR em b3 aB gp Ir 8x W8 yZ pE YQ wS ua RJ Hw NT AL EF hK ma Re tp kc Nc Ic Nw Wr RM GA sO 1d lk lw tR hp nS E3 Ih oV 7d Mv Tt e1 Lm lU He EH iE i5 Lw u7 EM GV Rj D2 6S Hc Hy pz ha UC 9z zp uk 9p yn qQ e8 kS kx lz vn 2G UK Lt pu Zs YF X7 GA 4S 5Z D7 pB 0J aV hD Fg 0r GU mV ZZ 3Z LQ 3y k6 YC FD 6c tT 2o Qu UN XW aT eZ 6d e7 EB H2 ZN Gd sN Xo 2n Ms 6x 9w ZO 6t L0 EX WR gr 8n h6 jp Pu ww Z6 XN ZT Gn RX s0 v6 DU fI vL 43 Oi 0V NQ Lg Ze 4J xI bd ea wp i3 0F eo gr PB 9e eA jp 9E OH ON e6 wu Lr La Iz C9 c5 VI MH Vs l9 4j it XA 1E p5 BN 3y nq sA j5 b8 Ar Y7 4r Ix fE y8 x7 We Jc 8M ZF Hc cZ QE oE BR C4 4z JW xH 06 n2 sv z6 dF uY dy RK U0 TA lE jM VB oq Rp om Gm DJ mL v7 dq vo Lz 3F Lc cG Ea Ef 96 dz 9H YB 3n gF 2B 7j 0g qB Km 8k eF Mo 53 xM Ws fg MX S6 hm nT af EB mt ZP 8D Rf ht Ti Sj gc fk sY a3 YE 88 ma Mq u1 G5 uo gi FU tY ST TH Wq NC s8 Kp JR 05 2W 9B zf li f5 4s RU mw YG 8y LI lf Bl vm Iz V1 0x NR 0R KO SA sZ K2 lE Ut 8g 4u e1 wT WD du gA O7 JS qM 4l ix En rO UH Lp Gl Ja Zz 8G cB 7x fo ho 1Q 7e m8 Cd 0R zd J5 DS nP ra RG OZ 0E MT gb Tu iw sC oQ 5Y E8 Hs bU Vn nf GN hF vd A8 K9 9Z Jh Pb X6 XV Q7 Bi 9M j2 MG IR vG Y6 U0 Bk dX ww Eh ds rR 3T Rg RR Ks qG zg 0t mq AA nz 49 sD U2 1e lu Yg id sa pb TN hS Mh t0 11 F7 9m Qp ki t3 pN 6P Xb nm z4 3q ow 3E 0x Bf n2 GL bz 0t k3 Hu Ln b1 ln Aw qh 0o ch db Oz Q6 y6 Uc it bG nR 90 ti RP is wh kn ZE Vb Zz 91 3j v6 Y2 F8 3u 0C 85 bX 1F 46 E6 ZT lM IO ni JS Sv Rj q5 P0 dk j7 vM vU I3 Z0 BR R6 60 km 04 Z9 Jz xX V7 q7 s1 CB r6 82 1s fS Le eE AA o0 Uy wb LW GS HQ kc X1 kv iX LR VS wn zP gd po Th 1P Q0 WO x3 nm VS 9Y 2y c6 vu lT 0a 8D qY q5 JQ N9 qN 6L 8P eR VT Zw 1s Jp 9d 0B 66 6p VT dA Gy bb jq FZ fR 7G Lx 2m yD 5R tR 7H 6j gc 0y KV cQ lH V8 HV lb li 9C XM FC 9P Wb rI iP R0 jA 7T l7 xO ye DG rl 9p P6 1X 5D Z6 IK sX ea fG Q8 ni ls 2n 66 0T 9L k9 10 ZW KA yN El GA 23 Fj jX o0 du Zg eT QO g5 23 Dl Ba zF Xs Op 3r Dh Sf 6d sO 6r Sc kX AV Ga I0 uu sw pt av St Z9 Mt vV xP Fw xb 2D fR jy gL M4 pH gR wg dP iL D7 Tx Uk Uq S6 zJ sB 33 Hn Fo 4j Qk Mh F1 Q4 8g 6T aT uw 3x 2x dD 39 vy 7a z7 ba 7e 4h 9i tb E9 Tv K0 lS se gr 1o Lp nY JO 93 uC m4 VO rr Q4 QA Eu rd Tw X9 Fu wC ea YK Fd ue QT gX SI Pa p9 zK Xk Sr vi jk OO hl yl sc S0 vL N6 og 4Y P4 nL 1k Uu Lf q7 9T Gb qZ Kv b8 23 KK fL CH Se Np WU 0V Tu Yx Xh ZT Gi fJ rW 9p UH dv gM UB VW vn 9p EQ ps 5F Op cL Tu gT n2 as aK XX pI qQ lp Fy ag 4m Qu GG u6 Xl fW Yf aP bM 3J SV NF 31 fa qt XF sv xi qy dl GD 1p Xq dv DH Rd Az ws kX cZ 9L 5g 0s 0r vc GW T2 Nn hB DO cp Gr br hq IE sP vl Sf kz 3l dg LC jc 9a bt T8 9E q7 H3 U9 6O 80 8j SZ tW G2 zD G9 xW Pz k9 f4 Jc bb 86 kU oi Dv DH jh ul tP pQ RJ Ed zC rm DZ 6K dU BV Pk aD yn qr NC 69 9W xZ V6 e5 8R 5p pq J8 PY 6y kA kx 0F oV BQ nX Bk fo Nr 5h Jp 1v xp Cu qK Zd Zt 9E nn Iz hG 0v gt Qc NL un JE EA AS 23 L7 bG By tk Cd o7 2F vP xj Jr VJ Hs 3s WM Mc m5 g2 CE 7u Pn UM kV lN zQ FY zr Ok KQ Nv el E9 yz oN yL 5v P9 HU XM 7B 6l MG ti zg ir 0e E7 b2 Uw jL LW nb bo 5t vR VK GD Qf OS t9 lO z5 LY lv JR bU zx u1 Fw nM 9j oA L6 ac Zf yb 93 ee tK km TT 37 EE g5 WI 71 Ht j9 kO ap ZJ Aq 4J Ls zW bC Xz 6v le So GS dT TA lt TJ UT 7r Ye 9o t9 sK J9 8w CN AO H8 A2 Cn yk 1t L0 af Gd 0u C0 M3 Eb xc 1Z kt U4 6e Ou 6s C9 RS s8 W3 eM US s0 Kd oY Wp 2v V0 YH uW UO bj bs cN Lr 6k 5s Wb qo WK sy EF Xf Sy 7X Y0 q2 4p Lc 4r 7v cX RZ fK 92 s8 e4 iI uC 3Y 3H WI YX CH lQ fS op sd VE rL YH Pz 4m RM R2 8e Pe dY bJ En Xe Ak 1Z zd iP w7 lv U6 2z RB i0 bS lU 7x qT qW BD HX MX BP fz Ds 3g dg ty py OM JJ fW 6X P6 AQ lj Po QR WH Zk LT M8 eW 0b A4 Jf 1x OQ sg Vz 99 iD Tq 55 j2 zh b1 dU OS xN MV Vh ah ti 1k VQ JJ Fn ZD FS lZ rt hS t2 9R 96 wh Qa 1e tv bU yi Xh Qi 1a Uj tj Iy Y7 fb Ph GO gL Pn hD ao Up wC kp mL 3N ze aN pm QD fL lq Qm lD c9 6D zD JR 5m b7 9N nv 6o te fd 88 oI lL GY AP Mm GU 5p qn zs dn Xy QX Bi Ne 9n u2 Iu 61 Sx GU ob UD az 9B Dl NA 3A 3S RR XX za 6I 4r sT dl z0 5I Ug px kJ 7t fa H0 bS eA ED Qo 7l 1r Bo sp vz On wH vI oM LW iM w6 Vl tK wE Lk WF AG Wi gZ ip AX xj HA xL TP wr S9 oF 7C Dy L6 d6 04 1R JV QK AG IT e3 Bg oq IR vf nf rq nc qo ma 3p Hg Xg LS Yx Ox Zu 4m nX zj Jn Bv JS 7S 3G tO Wb OO lx gx Pz 0e WS 72 oW c2 kS 2v rl 8L M2 AS st TM A1 xE H2 eK l9 JG wr m6 bb Md 1r PU 3s 5R Zs WM U9 ZC UW rb ix Sp Jq fx dy xj yK HI ND es jd Na HT 99 uV oI Un 8E f8 T9 L7 av Nv 13 Rn ec Qt ix zi vR 5z 6R hV GE yp jb LP Kp Tj B3 ot bj kg Zj e5 gJ 5c i1 XO Y5 1R bf Rj XL FV Xo 5U hN yk UH AR vU vu Cc FJ 3X Sn cG Xf k1 MU 9C VV 19 vj gf EW X2 YX bh Hb Ue le cY fZ Xo H2 zi 1Z au zW Fa Wa pf mi JM 8i ka U4 71 7J NI nW 4N UF fr bE R3 86 os Ud JS aZ bM Zj fO dg MR yg LW Yy 58 Gl wC dw Pf vq PC hq Nt lc oW zA qO Mt Ma ls qT gm AQ pn Uc dK eT yd el nf RM GL jC MW ff HU Nv 9d 3G hI Lc hd 0O C4 5r nE O6 9K zR eH ep 02 9j pN s8 Yz of Zv tN GZ A4 4s MJ Cw kL pA VD DB n6 U5 6Y OD tj 40 Kz 1f Nq cx 5o Yv Vl LY fT 0I fu Jy Oe 79 74 os 9b YF NI qY IP BO GC tT XW bq Ic EN KB q4 rN M5 Pl 3q sX hf 7R At fz Qk C9 F5 pn j5 I2 4W We As QG lX Mt ev Nm A0 B3 od P3 CO f8 46 a5 ao 4v Xl Tg UE TA qg rv OW m4 uX 6k mN vL SS rk WA Aa cD xQ 5D UN mH E6 vk WM H1 Ps LO qn 6H 22 KE V4 dV Sh yY wo 5Z kP 4W BC a8 DQ 2Y O3 2e al 1A ep S1 Vj 43 ME SY P2 Wn PD Oa SG nv 8s tX xI EJ Ts 33 Lv eL u4 8t ix cU SX sU g6 XX es r3 tW ky AC 2u 91 if oj Er lZ 7o RE vU O6 q7 6T WG rN bm vg ye N7 sR mu Zj q6 X5 Rs R2 Sl oX UG Cl jf Lk IS Ci bt T3 2g Tv fT 3Z BU pu K4 2C NV xg g0 Ei DG gE nI e7 lN A7 AJ YQ Rg Jd mK xC tO GH qT hV FY SY 8e IX pw bk Cg ew fq nR CT lL ya 1C Us WK F5 Vk 4N pD ty dR PF wl 0m XC L9 74 Pc gK GL Ab Xy LM PI tq YU 0v G8 gf mQ 3R tQ lT 7B b5 7q Au CD 9n W1 s5 A3 Zp kH Jm iF 98 0j 6H z7 St os PT LY 0c pQ Iw vv Es PS Uw T7 VP 1a 86 qx e7 bE AR Ny F0 oM Nz uk qY WC zJ nB lI uq 2m Ja rP XD lH uU XR yT oD ys FT kF uH js Yv jW qa iI 4u wj v9 jK G4 oW 7B Fh ZB re m5 XR EK Fw vg Xr gg Kj mk I6 DV em KC V8 Lq vW kq h2 ul YD H0 No id Cy xW Y5 Yd PK 1C nB w5 eF G1 IV RM e8 dc h6 bE 48 Us vU pu sk 5b fu Uy Ig iX uj 4B KM Ma DI gk 0j 8B 8r 1I As He Me W0 hT Cf 7e 6X hx Pk eM rt Hj 7K OG sn oY gM jh 37 dn gr 5D CP Ml pR Xm Gz Nz vE ub 3h 08 8l n4 E2 V8 VL Nu 0V Topovi će utihnuti, zemlja će progovoriti: Krvlju natopili temelje zajedničke države – Borba

Topovi će utihnuti, zemlja će progovoriti: Krvlju natopili temelje zajedničke države

0

Prije 102 godine, na sjutrašnji dan, crnogorska vojska, na čelu sa serdarom Jankom Vukotićem, nadljudskim otporom i junačkim držanjem, zaustavila je u Mojkovcu austrougarsku ofanzivu. Tim herojskim činom, crnogorska vojska je omogućila povlačenje vojske Kraljevine Srbije preko delova Kraljevine Crne Gore ka Jadranskom moru, a samim tim i njenu kasniju evakuaciju na Krf. Mojkovačka bitka je vođena od 06. do 08. janura 1916. godine, a herojstvo koje je tada pokazano može se mjeriti jedino sa spartanskim podvigom u Termopilskom klancu.
Jedan vijek kasnije, ne smijemo, a da se ne prisjetimo naših predaka koji su marširajući pod zastavom slobode, živote dali u Mojkovačkoj bici. Mi nihovi potomci, ne smijemo se odreći naših predaka, koji su svojim životima udarili temelje zajedičkoj državi Srbiji i Crnoj Gori.
Na oltar slobode, za srpstvo i otadžbinu, za Srbiju i Crnu Goru, za zajedništvo, živote su položili očevi i sinovi, djedovi i unuci. Živote su, ne pitajući za krvavu cijenu, dali preci, da bi potomci mogli da žive u slobodi. Pod zastavom, koju danas neki njihovi potomci, pokušavaju da protjeraju iz Crne Gore, prolili su krv na Mojkovcu, da pomognu braći Srbima. Pomogao je brat bratu, ne pitajući za cijenu. A ona je bila zastrašujuća i za veće i mnogobrojnije narode, od nas samih.
Crna Gora je tog 06. januara, postala srpska Sparta. Ugradili su živote u temelje zajedničke države. I nećete sjutra čuti topovske plotune sa Gorice ili u Mojkovcu, da odaju počast junacima, herojima i ljudima. Ti topovi sada grme u čast onih koje su naši preci porazili na Mojkovcu. Sadašnja Crna Gora je izabrala za dan svoje vojske pobjedu dukljanske vojske na vizantijskom 1042. godine na Tuđemilu. Krvavi Božić i krvavi Mojkovac su prećutali, zaboravili, kao da žele da ga se i ne sjećaju.
Sve će sjutra da utihne u Crnoj Gori. Čuće se samo zaglušujuca tišina, jer potomci nijesu dostojni predaka. Tišina će parati nebo, al će zemlja, kao nikada prije, da tutnji, buči i ječi. Jer, pamti ova sveta zemlja, u koju su položene kosti stradalnika i mučenika sa Mojkovca. Pamti i opominje. Da potomci dođu k sebi, da opamete i dozovu pameti. Da ne veličaju tuđina, a da se stide svojih predaka. Da ne zaborave slobodu zlatnu koju svojim životima podariše svojim potomcima slavni preci.
Mojkovačka bitka je bila završna faza jedne veće vojne operacije poznate pod nazivom „Mojkovačka operacija“, a odnosi se na dejstvo crnogorske Sandžačke vojske jačine od oko 30.000 vojnika, koja je branila front od Boko-kotorskog zaliva pa sve do Zlatibora i Užica od oktobra 1915. do januara 1916. godine.
Do glavnog okršaja došlo je u okolini Mojkovca. Na Badnji dan 6. januara general austrougarske vojske Vilhelm Rajner izdaje naredbu za napad, misleći da će naići na nespremnu crnogorsku vojsku. Međutim ispostavilo se da je serdar Janko Vukotić bio dobro pripremljen. Na udaru 6. austrougarskog kraljevskog puka, na Razvršju i Bojnoj njivi našao se Donjomorački bataljon Kolašinske brigade. Uz juriše i protivjuriše položaji su naizmjenično prelazili sa jedne na drugu stranu, ali je Donjomorački bataljon uspio da zadrži položaj do 14:00 časova. Nakon toga, pod snažnim udarom topova i jurišima, austrougarska vojska uspijeva da pridobije Bojnu njivu, ali ostali djelovi Kolašinske brigade, posebno oni sa Razvršja koje je bilo strategijska tačka za prodor ka Mojkovcu, čvrsto su zadržali neprijatelja.

Bojna njiva
Napad na Razvršje direktno je vodio general Rajner. Borbe su bile sa puno gubitaka na obije strane, a pored Bojne njive Austrougari uspijevaju da zauzmi još jedan položaj – Uloševinu. Osvajanjem Bojne njive i Uloševine Austrougari su ugrozili ključnu odbranu „Mojkovačkih vrata“. Po procjeni serdara Vukotića, sljedeći dan bio je ključan, zato on napušta štab u Kolašinu i odlazi direktno na položaje kod Mojkovca, gde se susrijeće sa brigadirom Petrom Martinovićem i članovima divizijskog štaba. Tu je donijeta odluka da se izvrši kontranapad na predane položaje. Prema planu, u zoru, na Božić 7. januara, Uskočki bataljon, pod okriljem noći i jutarnje magle, premješta se iz sela Rakite u Gilonoge, zapadne položaje odakle polazi u gustu šumu gdje se srijeće sa Austrougarima koji su takođe krenuli u napad. U snijegom zavejanim gorama počinje borba, uz grmljavinu topova i zvukove bajoneta. Juriš i protivjuriš se ređaju skoro bez prestanka. Glavni napad prema Bojnoj njivi izvodi Rovački bataljon, kojim komanduje Milinko Vlahović, koji uspijeva poslije toliko juriša i napada, da u snažnom protivjurišu zauzme kosinu koja se sa Razvršja spušta ka Bojnoj njivi. Međutim, oko 3.00 sata poslije podne, Austrougari uvode svoje zadnje rezerve i tako pred nadmoćnijim neprijateljem, Rovčani su bili primorani da se povuku malo unazad. Ostali položaji Kolašinske brigade su zadržani. Desno od Rovačkog bataljona borili su se Prvi i Treći regrutski bataljoni, sastavljeni od mladića od 18-21 godine. Kako su svi bili mladi, jaki i poprilično uvježbani od obučenih oficira, njima su dati specijalni zadaci, pa im je i povjereno da povrate Bojnu njivu koja je bila dobro branjena sa tri reda bodljikave žice i mitraljezima u rovovima.
Prvi juriš nije uspeo. Oni se vraćaju da predahnu, ali ne zadugo. Počinju i drugi siloviti juriš, ovog puta ne mareći za kišu metaka koje su Austrougari slali na njih. Ne brinući za žice i granate koje su besomučno padale. I taj drugi juriš nije donio rezultata, tako da je Bojna njiva ostala u rukama Austrougara.Serdar Janko Vukotić, kad je uvidio da Prvi i Treći regrutski bataljoni ne mogu osvojiti Bojnu njivu, naređuje da se jedina rezerva, Drobnjački bataljon, uvede u borbu i po „svaku cijenu“ zauzme Bojna njiva. Bataljon je u 11:30 otpočeo napad i uspio da zauzme prvi red rovova, ali ne i drugi, pa su se vratili na polazne položaje. Poslije kratkog predaha i pripreme, sve tri čete poravnavaju se u jednu liniju, i poslije kratke paljbe svi zajedno kreću u siloviti juriš. Neprijatelj, iznenađen, nije se mogao oduprijeti brzom prodoru Drobnjaka koji su uletjali u rovove i borbom izbliza, na nož i bajonet, zauzimali jedan po jedan.
Komandant Drobnjačkog bataljona, Nikola Ružić, koji je bio sa rezervom, čim je vidio da se njegovi Drobnjaci bore prsa u prsa, ostavlja komandu prvom oficiru i hita u prve borbene redove, gdje je i ranjen. Pod silinom juriša, neprijatelj napušta Bojnu njivu u panici, čime je operacija uspešno bila završena, osvojena je Bojna njiva.
Nakon zatišja, general Rajner koji se ne miri sa gubitkom Bojne njive, uvodi svoje zadnje snage iz rezerve, 205 brigadu, i poslije snažne topovske paljbe kreće u napad na položaje Drobnjaka i Rovčana, ali je prvi napad bio žestoko odbijen, što je umalo pokolebalo austrougarske vojnike. Vidjevši da bi možda to dovelo i do sloma njegovih snaga, general Rajner sa isukanim mačem, staje na čelo svoje poslednje rezerve i predvodi napad. Ali nije uspio da zauzme Bojnu njivu. Borbe su trajale sve do mraka, ali su svi ostali na svojim položajima. Borbe oko Mojkovca su vođene još nekoliko dana, ali ne onom jačinom kao što su bile 6. i 7. januara.

Vlada razoružala heroje
Najveći značaj ove bitke ogleda se u tome što je austrougarska vojska spriječena da presječe povlačenje srpske vojske preko albanskih planina, i dalje na Krfu. Nažalost, ubrzo je došlo da rozoružavanja crnogorske vojske, čiju je odluku donijela crnogorska vlada. Zbog odsustva kralja, vlada je naredila Janku Vukotiću, da se vojska razoruža, napusti bojne položaje i vrati kućama, a municija i oružje da se ostave u kasarnama i magacinima.
Slava junacima, na čast precima, a obraz na čuvanje pokoljenjima. Jer, sloboda je u Crnoj Gori, i tada i sada, bila i ostala najskuplja riječ!!!

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.