Tiha revolucija Ilona Maska i Takera Karlsona: Kako je ovaj američki dvojac potopio sve mejnstrim medije

Kad je Taker Karlson otpušten iz Foks njuza očajnički je tražio platformu s koje bi mogao da utiče na američko javno mnjenje u odlučujućem periodu uoči predsjedničkih izbora u Americi. Istovremeno, Ilon Mask, koji je kupio većinski udio Tvitera za 44 milijardi dolara, razmišljao je kako da ovu društvenu mrežu učini konkurentnom glavnim televizijskim kućama u SAD.

Čistka dezinformacija

Na Tviteru se odavno oglašavaju lideri država i iznose najvažnije stavove. Gotovo da ne postoji predsjednik ili premijer koji nema nalog na mreži Tviter , koji se sada zove „X“.

Većini izjave objavljuju profesionalci, ali nije rijetkost da šefovi država sami kuckaju po telefonu kad namjeravaju da saopšte nešto važno.

Ali je Mask htio više od toga.

On je u poslednje vrijeme poželio dobrodošlicu na Tviteru nekolicini ljudi i kompanija da bi od svoje društvene mreže napravio najuticajniju medijsku mrežu. Tako su nedavno nasljednica lanca čuvenih hotela Paris Hilton i njena medijska kompanija „11:11“ potpisale dvogodišnji ugovor s Tviterom s ciljem da kreira četiri programa za video-sadržaj godišnje. To je dio marketinga jer će korisnici moći da pregledaju katalog proizvoda, a zatim da kliknu na sajt i obave kupovinu ili rezervaciju. Tu je i kompanija „Integral Ad Science“, koja koristi vještačku inteligenciju da nanjuši dezinformacije. Pa je u posao ušao Bil Ekman, koji na Tviteru iznosi svoja mišljenja o ratu u Ukrajini i debatuje o vakcinama, dakle bavi se temama koje Amerikance najviše interesuju, slično Karlsonu, dok ih glavni mediji zaobilaze ili prenose birokratske stavove Bijele kuće.

 

Čim je Karlson napustio TV foks njuz, počeo je da objavljuje svoje intervjue ili stavove na nalogu Taker na Tviteru (sadašnji „X“).

Mask je tvrdio da se nije ništa dogovorio s Karlsonom, ali je pozvao ljude da ga prate. Taker je dobio podršku Ilona Maska tek kad je objavio 28. emisiju na Tviteru, u kojoj se bavio operacijama promjene pola. On je tvrdio da se na procedurama promjene pola ostvaruje ogroman profit i da je to glavni razlog kampanje takozvane liberalne Amerike, odnosno Demokrata u korist ovog fenomena.

Karlson je razgovarao s analitičarem Krisom Morisom i ova epizoda privukla je pažnju Ilona Maska, koji je na Karlsonovoj objavi na mreži „X“ dopisao: „Prati kuda ide novac.“

 

Gledanost ove emisije u narednih nekoliko sati skočila je na nevjerovatnih 158,9 miliona pregleda, što je bio zamajac na osnovu kog je Karlson do intervjua s Putinom zarađivao oko 10 miliona dolara na godišnjem nivou. Međutim, interes nije bio dovoljan sam po sebi. Konzervativni Karlson od početka je bio republikanac, dok je inovativni Mask gajio dosta liberalnije stavove.

Mask je ostao isti, ali je prethodnih godina evoluirao i u protivnika Džoa Bajdena, što je sažeo u jednoj kratkoj rečenici: „Ne mogu da zamislim da opet glasam za njega.“

To ih je ujedinilo, ali i Maskova ideja da Tviter postane prostor za slobodu govora u Americi.

– Osnovna funkcionalne demokratije mora biti sloboda govora zagarantovana prvim amandmanom. To je bila prva stvar koju su uradili tvorci ustava – rekao je Mask, koji je time istovremeno ukazao i na njegovu glavnu dodirnu tačku s Karlsonom, novinarom sa suprotnog političkog pola.

Milion dolara za čuvanje sjećanja na Teslu

Ilon Mask mnogo zna o Srbiji i nikad nije skrivao divljenje prema Nikoli Tesli, po kojem je nazvao svoju kompaniju za proizvodnju električnih automobila. Zbog srpskog naučnika je iznervirao građane Hrvatske na Tviteru kad je komentarisao vijest o povećanoj prodaji njegovih automobila u toj zemlji. On je tad istakao da su oba roditelja Nikole Tesle bili Srbi, što je izazvalo negodovanje kod Hrvata na Tviteru.

Takođe, Mask je 2010. donirao milion dolara za Muzej Nikole Tesle na Long Ajlendu, na 158. rođendan Nikole Tesle. On je u roku od tri sata odgovorio na poziv osnivača na Tviteru, i pride je izgradio stanicu za punjenje električnih automobila ispred muzeja.

Taker Karlson i Džo Bajden

Ilona Maska su vodeći američki mediji optužili da je postao ruski heroj i pre nego što je podržao Karlsona povodom intervjua s Putinom, u čemu je prednjačio Blumberg.

– Čovjek koji sjedi na najvećoj gomili novca, pri čemu dio dolazi od ugovora s Pentagonom, sad aktivno radi na osujećivanju spoljne politike SAD. Ukrajinska tragedija postala je, pored ilegalnih imigranata, ključna tačka predizborne kampanje Donalda Trampa, pri čemu je Mask preuzeo na sebe da prenese ove poruke. On je s povremenih proruskih objava na Tviteru prešao na promovisanje republikanaca, koji nastoje da potpuno blokiraju pomoć Kijevu – naveo je Blumberg.

Čuveni list ipak se nije usudio da optuži Maska da prodaje Rusima usluge svoje satelitske mreže Starlink i priznao je da Rusija takve sisteme i komponente kupuje preko posrednika, odnosno da ih švercuje. Međutim, jeste ga okrivio da pokušava da obezbijedi Donaldu Trampu drugi mandat jer dok je američka granica u haosu, a ukajinska odbrana pada pod ruskim naletima, sve to ide na štetu Džoa Bajdena.

Mask je u video-obraćanju odbacio ove optužbe da je advokat Kremlja. Međutim, on je praktično zatražio da Kijev pregovara s Moskvom ili da bude pušten niz vodu. Njegov argument je da nema načina da Rusija izgubi rat jer ima veće ljudske i materijalne resurse, pa nema razloga da se nastavi snabdijevanje Ukrajine.

Njegova druga teza je da bi ukidanje vojne pomoći SAD bila najbolja stvar za Ukrajince jer više ne bi ginuli. Treći argument je da američki novac poslat Kijevu krade ukrajinska administracija koja je korumpirana i autoritarna.

Blumberg je optužio Maska da je njegova najpodmuklija tvrdnja da Rusija ne može da izgubi.

– Prvo, ko je Ilon Musk da kaže? Pentagon, Kremlj i praktično svaki neukrajinski vojni analitičar tako misli na početku rata. Da, kontraofanziva Ukrajine 2023. nije uspjela, Situacija je sada strašna za Ukrajinu, ali ne zato što su Rusi nepobjedivi, već zato što – podstaknuti ljudima poput Maska američki republikanci blokiraju da se Ukrajina opet snabdije novim oružjem. Naša strategija mora da bude i pritisak na Rusiju sve dok Putin ne shvati da ne može ništa više da dobije ako nastavi – naveo je Blumberg, koji podržava Bajdena i njegove demokrate, čiji je interes da Ukrajina ne izgubi do predsjedničkih izbora u Americi 5. novembra ove godine, da to ne bi bilo prikazano kao spoljnopolitički poraz Bijele kuće.

 

(Republika)