Svi detalji plana da se ubije Vojislav Šešelj: Da padne Vlada, pa da onda dođu naši

VOĐE DOS-a htjeli su u novembru 1999. godine da ubiju Vojislava Šešelja, a za to su angažovali „zemunski klan“, otkriva Nikola Bajić, nekadašnji član ove kriminalne grupe.
Bajić je u svojoj knjizi obelodanio da su dosovci htjeli glavu lidera radikala kako bi izazvali nemire u zemlji, a da su iza svega stajale strane obavještajne službe.

U jeku te jurnjave sa Željkom Vuletićem Hamzom zove me Spasojević da dođem hitno kod hotela „Nacional“. On je već išao sam, Kum je pod potjernicom iz 1997. i onog sa mnom. Nađem se sa Spasojevićem i on mi kaže: „Vidi, dobio sam ponudu da se ubije Vojislav Šešelj da bi pala Vlada, a da onda dođu naši“. Ja sam mogao da radim svašta, ali da ubijam predsjednike, političare itd… To ne. Naravno, znao sam ko je dao ponudu da se ubije Šešelj. Cilj je da se time izazovu nemiri, da se narod međusobno „pokolje“. Sve su to odrađivale strane službe preko domaćih izdajnika, a na vlast je trebalo da dođu partije iz DOS-a. To su bili naši. Pretpostavljam da čelnici DOS-a u velikom broju slučajeva nijesu ni znali kako sve treba da se odigra, ali su čekali znak. Zašto se Spasojević onako ponašao od 5. oktobra? U zamjenu za „obavljen posao“ mogao je da radi šta hoće, bez ikakvih provjera novca, navodi Bajić nakon 21 godinu ćutanja.

Nekadašnji „zemunac“ koji robija u požarevačkoj „Zabeli“ opisuje i kako su bili za petama Šešelju.

 Hoću da se zna da smo mogli da napravimo katastrofu u Srbiji, ali nismo.

Rekao sam mu da stane kod pumpe „Nacional“. Tu sam izašao i rekao da se rastajemo i da idem kući. Rat traje uveliko, NATO nas napada, a ja treba da ubijam političare po Zemunu? Ne, to neću. Dušan izlazi za mnom iz auta i ispotiha mi govori: „Neću ni ja, budalo, već mi je auto ozvučen: idemo do Kuma“. Odlazimo do njega. On se samo nasmijao na cijelu priču, ali tu nije kraj. Spasojević mi kaže da Šešelj mora da se prati. Ja mu kažem da ih pošalje u majčinu, da ih odebe. „Onda će oni naći nekog ko će za sitne pare ubiti Šešelja, a ja ću da stradam“, odgovorio mi je. I šta onda? Ništa. Pratimo Šešelja svaki dan. Čuva ga Vojkan, omanji čovjek. Vozač iz Surčina. Pratimo svaki dan. Za njim u Kapetaniju, pa u Magistrat. Viđamo i Palmu Vujovića, vlasnika televizije Palma iz Jagodine. Poslije nekoliko dana praćenja, Dušan javlja da Šešelja nema nigdje. Ispostavilo se kasnije da je Vojislava zaustavila policija u Surčinu ili na Ledinama i razgovarala s njim, a Dušan „popu*io“ frku. Kako ga nema, a vozi se? Već je postalo jako teško, ističe on.

(Informer)