Borba je 8. decembra objavila tekst sa naslovom – Svega 13 posto njemačkih poslanika podržava predlog za krađu ruske imovine, a što je izazvalo pažnju redakcije Raskrinkavanja.
U tekstu se navodi da su njemački poslanici ogromnom većinom odbacili rezoluciju kojom se poziva na prenos zamrznute ruske imovine Ukrajini. Prema riječima Zelenih, stranke koja je sastavila rezoluciju, EU drži rusku imovinu vrijednu oko 210 milijardi evra. Od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, blok pokušava da pronađe zakonske načine za konfiskaciju sredstava i njihovo korišćenje za podršku Ukrajini. U petak je 455 poslanika Bundestaga glasalo protiv predloga kojim se vlada poziva da „zagovara u okviru G7 potpuni prenos zamrznute ruske državne imovine Ukrajini u skladu sa međunarodnim pravom“. Samo 77 poslanika je podržalo predlog, dok je 53 bilo uzdržano. Bundestag je takođe odbacio predlog da se ruskim kompanijama zabrani rad sa nuklearnom elektranom „Lingen“ sa 453 glasa za i 130 protiv.
Plan Evropske komisije da prenamijeni dio ruske imovine za pomoć Ukrajini blokirala je Belgija, koja je domaćin „Juroklira“, institucije koja upravlja ruskim sredstvima, kako prenosi RT Balkan. Belgijski premijer Bart De Vever rekao je da bi potpuna konfiskacija stvorila pravne i bezbjednosne rizike, dok je portparol „Juroklira“ upozorio da bi predloženi „reparacioni zajam“ mogao da izazove egzodus investitora. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je predložila „mehanizam solidarnosti“ koji bi, navodno, mogao da omogući EU da „kolektivno apsorbuje sve preostale rizike“. Moskva je upozorila da bi svaki oblik konfiskacije ruske imovine bio ravan krađi. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je ove nedjelje da Moskva priprema „snažnu odmazdu“ zbog takvih mjera.
Iako samo glasanje nije bilo sporno, kao ni izjave zvaničnika, sporan je dio da se radi o krađi ruske imovine, piše Raskrinkavanje i objašnjava zašto:
„Tvrdnje koje dolaze iz ruskih kuloara i pratećih medijskih mašinerija, svjesno pojednostavljuju kompleksnu pravnu situaciju i stvaraju pogrešan dojam o prirodi međunarodnih sankcija, tretirajući zamrzavanje imovine kao krađu. Pravni stručnjaci i evropski zvaničnici naglašavaju da je ono što se trenutno događa prvenstveno zamrzavanje imovine, a ne jednostrano oduzimanje ili potpuna konfiskacija. Zamrznuta sredstva, uključujući rezerve ruske centralne banke i druge državne aktive, ostaju vlasništvo Rusije, država koja ih je prvobitno stekla i ne mogu ih koristiti dok su pod sankcijama. To znači da su imovina i dalje formalno u vlasništvu, ali je neupotrebljiva za vlasnika, što je standardna mjera u međunarodnim sankcijama. Evropska unija i međunarodne institucije rade na modelima koji bi omogućili da se koriste samo prihodi ili interes od tih zamrznutih sredstava, ili da se ona stave u funkciju u okviru pravno utemeljenih mehanizama poput reparacionog kredita za Ukrajinu, pri čemu se ne oduzima sama osnovna imovina. Dakle, zamrzavanje imovine koje je uspostvljeno kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu, ostaje dio sankcija i nije isto što i nelegitimno oduzimanje imovine ili kako to borba zove “krađa”“, navodi Raskrinkavanje.
Stoga se Borba izvinjava čitaocima na zabludi.
